Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ocenjen je neosnovanim tužbeni zahtev da se poništi ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza, kojim su se stranke saglasile da tužilji pripada 1/3, a tuženom 2/3 idealnog dela zaostavštine njihove pok. majke VV, bliže opisane u pobijanoj presudi, da je vrednost tužiljinog udela 33.000 evra, da će tuženi tužilji, ako joj u postupku naplate naknade od korisnika eksporprijacije bude isplaćen manji iznos od utvrđenog, doplatiti razliku, a da će tužilja, ukoliko joj bude isplaćeno više od 33.000 evra, iznos preko dogovorenog isplatiti tuženom. Tužilja je prilikom potpisivanja ugovora bila svesna prirode i pravnih posledica ugovora koji je nakon čitanja u prisustvu punomoćnika advokata svojeručno potpisala, a tvrdnju da je bila u zabludi u pogledu tržišne vrednosti nepokretnosti i da je potpisivanje ugovora posledica prevare nije dokazala pravno relevantnim dokazima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, ukazuje se na pitanja procesnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nisu razlozi za posebnu reviziju, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.07.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 2.016.664,52 dinara, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 17.236 evra.

Kako vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP. Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković