Tuženi je podneo i predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka o kome je odlučeno rešenjem Osnovnog suda u Vršcu P2 181/21 od 05.12.2022. godine, tako što je predlog obačen kao nepotpun i tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su živeli u vanbračnoj zajednici u periodu od marta 2020. godine do 21.05.2021. godine, kada je vanbračna zajednica prekinuta. Tada je došlo do verbalnog konflikta između stranka, nakon čega je tuženi pljunuo tužilju, otišao da uzme kuhinjski nož, pa pošto je tužilja pobegla iz lokala u kome su se nalazili i otišla u stan, gde je zaključala vrata, tuženi je pokušavajući da uđe u stan, razbio staklo na vratima, provukao ruku i otvorio vrata. Tužilja je tada izašla iz sobe i tom prilikom tuženi je rekao da će ih, ako beba (zajedničko dete) završi u Vršcu, ubiti pritom pokazujući rukom preko svog vrata. Tužilja je tim povodom pozvala policiju i tuženom je izrečena hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska tužilji na period od 48 sati, a rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Np 86/21 od 25.05.2021. godine, produžena je na period od 30 dana, odnosno do 25.06.2021. godine. Tuženi je prvi put bio nasilan prema tužilji kada je bila u šestom mesecu trudnoće, tako što je udario pesnicom i šamarao u predelu lica, a potom šutirao nogama u predelu zadnjice. U toku trajanja vanbračne zajednice, tuženi je u lošem kontkstu govorio o roditeljima, babi i dedi tužilje, proveravao joj poruke u telefonu i branio da ide na fakultet, kao i da ima drugove i drugarice. Prema stručnom mišljenju organa starateljstva nasilje u porodici učinjeno prema tužilji karakteriše se kao fizičko i psihičko nasilje i procenjeno je da je stepen rizika za ponavljanje nasilja visok, s obzirom da je tuženi prema tužilji bio nasilan više puta u toku trajanja zajednice, te da su mu izrečene mere od strane PS Žabalj, kao i da zloupotrebljava psihoaktivne supstance iz kog razloga je svrsishodno da se izrekne mera zabrane približavanja tužilji na udaljenosti manjoj od 300 metara, kao i da mu se zabrani uznemiravanje svake vrste i kontaktiranje tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni su polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno primenili materijalno pravo određivanjem mera zaštite od nasilja u porodici prema tuženom.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su upravo komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja, pri čemu se radi o pravnim standardima čiju sadržinu sud utvrđuje svojim sudom vrednosti imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja.

U konkretnom slučaju ispoljeno ponašanje tuženog prema tužilji 21.05.2021. godine, nakon čega je vanbračna zajednica prekinuta, kao i u toku trajanja zajednice, ima sve elemente nasilja u porodici u smislu navedene zakonske odredbe. Naime, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i kontaktiranja sa članovima porodice, pri čemu je sud dužan da pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora se kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje.

Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice. U konkretnom slučaju izrečene mere zaštite odgovaraju stepenu ispoljenog nasilja i imaju za cilj, pored sprečavanja budućeg uznemiravanja i ponavljanja nasilja i preventivne razloge, kao i obezbeđenje spokojstva i bezbednosti žrtve.

Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovednom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o određivanju predloženih mera zaštite od nasilja u porodici. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić