.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8698/2023
05.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., kao pravnog sledbenika pok. BB, biv. iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Anović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Valjeva, koga zastupa zajedničko Pravobranilaštvo Grada Valjeva i Opština Lajkovac, Ljig, Mionica i Osečina, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 509/21 od 09.03.2022. godine, u sednici održanoj 05.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv preinačujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 509/21 od 09.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 1140/20 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor nedostatka pravnog interesa za podnošenje tužbe. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja BB imalac prava korišćenja na k.p.br. .. KO Divčibare – gradsko građevinsko zemljište, Ul. ..., površine 9 ari 79 m2, upisana u LN br. .. KO Divčibare, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se po osnovu presude izvrši upis prava korišćenja na toj parceli u korist tužilje. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 63.460,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 509/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio rešenje iz stava prvog izreke presude Osnovnog suda u Valjevu P 1140/20 od 17.12.2020. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P 1140/20 od 17.12.2020. godine, u stavu drugom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., kojim je tražila da se utvrdi da je imalac prava korišćenja na k.p. br. .. KO Divčibare – gradsko građevinsko zemljište, Ul. ..., površine 9 ari 79 m2, upisana u LN br. .. KO Divčibare, što je tuženi dužan da prizna i trpi da se po osnovu presude izvrši upis prava korišćenja na toj parceli u korist tužilje. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke presude Osnovnog suda u Valjevu P 1140/20 od 17.12.2020. godine, tako što je obavezana tužilja da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Samopravna interesna zajednica za upravljanje građevinskim zemljištem Opštine Valjevo je raspisala konkurs pod br. 01-1825/3-79 od 21.11.1979. godine, za davanje na korišćenje neizgrađeiog građevinskog zemljišta zainteresovanim licima radi izgradnje individualnih vikendica na području turističkog mesta Divčibare. Rešenjem Samoupravne interesne zajednice za upravljanje građevinskim zemljištem Opštine Valjevo br. 01- 2001/1-79 od 13.12.1979. godine, dato je BB iz ... (pravni prethodnik tužioca), na korišćenje gradskog građevinsko-neizgrađeno zemljište i to kat.parc.br. .. KO Divčibare, u površini od 0.10.20 ha, tako što je u dispozitivu rešenja navedeno da se navedeno zemljište daje novom korisniku radi podizanja izletničke kuće i ne može se koristiti u druge svrhe. Novi korisnik je dužan da kuću podigne u roku od dve godine od dana dodele zemljišta na korišćenje. Na osnovu tog rešenja između samoupravne interesne zajednice za upravljanje građevinskim zemljištem Opštine Valjevo i BB iz ... je zaključen pod br. 01-2001/2-79 27.12.1979. godine ugovor koji za predmet ima davanje na korišćenje neizgrađenog građevinskog zemljišta kat.parc. .., tako što je u članu 1. navedeno da samoupravna interesna zajednica za upravljanje građevinskim zemljištem Opštine Valjevo daje BB iz ... na korišćenje neizgrađeno građevinsko zemljište kat.parc. .. u KO Divčibare u površini od 0.10.20 ha, kao najpovoljnijem ponuđaču na konkursu od 20.11.1979. godine. Članom 2.ugovora, zemljište iz stava 1. tog ugovora dato je novim korisnicima radi izgradnje izletničke vikend kuće, a po rešenju izvršnog odbora samoupravne interesne zajednice za upravljanje građevinskim zemljištem Opštine Valjevo br. 01-2001/1-79 od 19.12.1979. godine. Na osnovu odredbe člana 5. tog ugovora, ugovarač BB iz ... se, kao novi korisnik zemljišta, obavezala da će u roku od dve godine od dana dodele zemljišta na korišćenje izgraditi izletničku vikend kuću u svemu prema uslovima koje odredi urbanistička služba Zavoda za urbanizam Valjevo. Nesporno je da BB na predmetnoj parceli nije izgradila izletničku kuću. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Službe za katastar nepokretnosti Valjevo br. 952-02-4-013-8356/2018 od 14.10.2020. godine, odbijen je zahtev za upis na osnovu ugovora br. 01-2001/2-79 od 27.12.1979. godine Opštine Valjevo i rešenja br. 01-2001/1-79 od 13.12.1979. godine Opštine Valjevo, jer su isti dostavljeni u neoverenoj kopiji.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio, primenom odredbe člana 28. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, jer je zaključio da tužilja ima savesnu državinu predmetne parcele, počev od 1979. godine, pa su ispunjeni uslovi za sticanje prava korišćenja putem održaja, računajući od stupanja na snagu izmena Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa (''Službeni list SRJ'', br. 29/96 od 1996. godine).
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje prava korišćenja na predmetnoj parceli odbio, nalazeći da, u konkretnom slučaju, iz dokaza koje je tužilja (prvni prethodnik tužioca) sama priložila, proizlazi njena nesavesnost, s obzirom na činjenicu da je bila upoznata sa svrhom davanja zemljišta na korišćenje. S tim u vezi, drugostepeni sud je zaključio da je po pravnosnažnom i konačnom rešenju donetom u upravnom postupku 13.12.1979. godine, tužilji prestalo pravo korišćenja parcele protekom dve godine, jer u tom roku, utvrđenom u pravnosnažnom rešenju i ugovoru, nije izgradila, niti izvela radove na izgradnji izletničke kuće radi koje joj je pravo korišćenja zemljišta i bilo ustupljeno, niti je takvu kuću izgradila do dana podnošenja tužbe. Zbog toga drugostepeni sud zaključuje da nije ispunjen kumulativno propisani uslov za sticanje prava svojine održajem (savesnost državine), saglasno odredbi člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
Sticanje prava svojine održajem propisano je odredbom člana 28. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, tako što savestan sticalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4.). Savesnost državine se pretpostavlja na osnovu odredbe člana 72. stav 3. istog Zakona.
Obeležja prava svojine su: apsolutnost, jer deluje prema svima, što podrazumeva i ovlašćenje sledovanja; jedinstvenost, jer je vezano za jednog subjekta; jednovrsnost, jer se ovlašćenja iz prava svojine ne mogu deliti između različitih subjekata, tako što bi jedan imao pravo držanja, drugi pravo korišćenja a treći pravo raspolaganja; rekadentnost, što znači da se pravo svojine vraća ponovo u puni opseg kada prestanu tereti koji su na njemu postojali (hipoteka, službenost itd.); nezavisnost, koja znači da titular prava samostalno ostvaruje ovlašćenje iz prava svojine; nezastarivost, zato što se na pravo svojine ne može da primeni institut zastarevanja.
Pravo korišćenja je segment sadržaja prava svojine, pored prava držanja stvari i prava raspolaganja predmetom prava svojine. Za sticanje prava vlasništva održajem neophodna je savesna državina, koja podrazumeva da držalac ne zna ili ne može da zna da stvar koju drži nije njegova. Ovde to nije slučaj, jer je pravni prethodnik revidenta znala da joj je predmetna parcela data ''radi podizanja izletničke kuće i ne može se koristiti u druge svrhe'', uz obavezu da u roku od dve godine od dana dodele zemljišta na korišćenje izgradi izletničku kuću. Pravo svojine podrazumeva neograničeno korišćenje svom titularu, u granicama propisanim pozitivnim zakonodavstvom, što ovde nije slučaj, jer je pravnom prethodniku revidenta predmetno zemljište dato za određenu svrhu (podizanje izletničke kuće), pa se ovde ne radi o pravu korišćenja koje ima atribute prava svojine (držanje, korišćenje i raspolaganje predmetom prava svojine). S tim u vezi nema uslova za analognu primenu održaja u pogledu mogućnosti sticanja prava korišćenja na predmetnoj parceli mimo granica određenih rešenjem Samoupravne interesne zajednice za upravljanje građevinskim zemljištem Opštine Valjevo br. 01- 2001/1-79 od 13.12.1979. godine, kojim je to pravo pravnom prethodniku revidenta priznato. Zbog toga revident neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
