Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz…, koga zastupa Vesna Trlajić, advokat iz …, protiv tužene BB iz …, koju zastupa Mirjana Balabanović, advokat iz …, radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 979/17 od 28.09.2017. godine, u sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 979/17 od 28.09.2017. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1264/16 od 11.05.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništen ugovor o doživotnom izdržavanju koji je zaključen između sada pokojnog VV bivšeg iz … kao primaoca izdržavanja i tužene BB iz …, kao davaoca izdržavanja dana 17.03.2004. godine pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu II-R-362/04. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 979/17 od 28.09.2017. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev, a tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužene kao davaoca izdržavanja i sada pok. VV oca tužioca, a supruga tužene, kao primaoca izdržavanja zaključen je ugovor o doživotnom izdržavanju 17.03.2004. godine overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu II-R-362/04. Ovim ugovorom davalac izdržavanja se obavezao da izdržava primaoca izdržavanja sve do njegove smrti, da vodi računa o njegovom zdravlju, obezbeđuje mu lekove, sahrani i snosi troškove sahrane. Između primaoca i davaoca izdržavanja ugovorena je zajednica života. U naknadu za pruženo izdržavanje primalac izdržavanja ostavlja u vlasništvo davaocu izdržavanja ½ idealnog dela kuće u ulici … broj … izrađena na kat. parceli … KO … na zemljištu površine 7,25 ari upisane kao zk. telo II u ZKUL … KO … što predstavlja gornji sprat zgrade površine 100m². Prema nalazu veštaka dr Jelisave Kunosić 18.01.2011. godine i usmenog izjašnjenja veštaka na raspravi od 15.05.2012. godine, sada pok. VV je bolovao od više hroničnih bolesti – adenoma prostate, povremeno nosio kateter, bolovao je od dijabetesa tipa II, hipertenzije, što je za posledicu imalo desnostrani šlog, polireumatske tegobe, vratnu spondilozu i desnostrani išijas. Preminuo je u ... godini života. Dijagnostifikovana oboljenja kod pok. VV nisu bila takve prirode da je smrt bila izvesna naročito imajući u vidu da u medicinskoj dokumentaciji nema podataka da je bolovao od kakvog malignog oboljenja. Kod hroničnih bolesti izvesnost smrti nikada nije bila toliko jasna kao kod maligniteta. Iz iskaza svedoka GG i DD utvrđeno je da je ovim svedocima poznato da je sada pok. VV imao šlog, da se kretao uz pomoć štaka, da je pred kraj života bio teško bolestan i nepokretan. Svedoku ĐĐ je poznato da se sada pok. VV ozbiljnije razboleo 2004. godine kada je hospitalizovan i preminuo godinu dana nakon toga, ali da sa njim nije razgovarala o bolesti. Iz iskaza svedoka EE utvrđeno je da se sada pok. VV žalio na povišeni pritisak, probleme sa prostatom, a da mu je pomoć pružala žena. Iz iskaza svedoka ŽŽ utvrđeno je da je pok. VV godinu dana pred smrt bio dobrog zdravlja dok u martu iste godine više nije ''znao za sebe''. Lekar u Domu zdravlja Zemun, Milica Kovač, koja je lečila sada pok. VV izjavila je da je bolovao od povišenog krvnog pritiska, nosio kateter, da mu je zbog šloga bila oduzeta desna strana tela, da je više od godinu dana pre njegove smrti, tužena dolazila po lekove. Poslednji put u kućnoj poseti kod VV bila je godinu dana pre njegove smrti bio je težak bolesnik, ali svestan. Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da živi u …, da jednom godišnje dolazi u ..., da je pok. VV bio u bolnici tri nedelje u periodu od aprila – početkom maja 2003. godine i da je od tužene saznao da boluje od prostate, reumatizma, visokog krvnog pritiska i da mu zdravstveno stanje poslednjih godinu dana života nije bilo dobro. Potvrdio je da se o njegovom ocu brinula tužena poslednjih godinu dana pred očevu smrt i sa njim se čuo svakih 15 dana, da mu je otac govorio da se oseća loše, ali je odbijao da ode na operaciju prostate, da je nosio kateter i imao visok krvni pritisak. Tužena je u svojstvu parnične stranke izjavila da se pok. VV razboleo ozbiljnije 2002. godine kada mu je stavljen kateter, a 2003. godine ležao u bolnici kada je otpušten na kućno lečenje i da se oporavio, ali da se od juna meseca 2004. godine zdravstveno stanje pogoršalo.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nije prihvatio nalaz i mišljenje veštaka niti usmeno izjašnjenje veštaka pred sudom u delu da nije bilo izvesnosti smrti primaoca izdržavanja, kao ni iskaz tužene u delu da je zdravstveno stanje sada pok. VV u vreme zaključenja spornog ugovora bilo dobro zaključujući da su ovi dokazi u suprotnosti sa iskazima saslušanih svedoka, zbog čega je zaključio da ugovor o doživotnom izdržavanju za tuženu nije predstavljao neizvesnost s obzirom na godine starosti primaoca izdržavanja, prirodu njegove bolesti i upućenost tužene kao njegovog bračnog druga u njegovo zdravstveno stanje, te činjenicu da je smrt nastupila šest meseci po zaključenju ugovora, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 203. stav 1. Zakona o nasleđivanju za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom.

Prema čl. 383. stav 1. ZPP, drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog zakona drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1) ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3); ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4.).

Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drukčiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu tih dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio, već je sam izvršio ocenu nalaza i mišljenja veštaka i na taj način učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 394. ZPP (predstavlja revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP).

Pošto otkloni učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, drugostepeni sud će u ponovnom postupku, radi pravilne primene materijalnog prava, ceniti sve izvedene dokaze, a ne samo nalaz i mišljenje sudskog veštaka i izvesti pravilan zaključak o postojanju ili nepostojanju aleatornosti kod zaključenja navedenog ugovora.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić