U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave i dopunjenog dokaznog postupka pred drugostepenim sudom, pred Odeljenjem za urbanizam, komunalno i imovinsko-pravne poslove Opštinske uprave Opštine Požarevac 10.02.2009. godine zaključen je Sporazum o naknadi eksproprisane nepokretnosti između protivnika predlagača, kao korisnika i sada pok. predlagača, kao vlasnika nepokretnosti. Prema čl. 1. i 2. ovog sporazuma korisnik eksproprijacije će na ime eksproprisanih nepokretnosti -kat.parc. .., površine 70,62 ara, kat. parc. br. .., površine 6,68 ari i kat parc. br. .. površine 8,86 ari, sve KO ..., ranijem vlasniku isplatiti za zemljište iznos od 1.347.542,00 dinara, odnosno za zemljište, usev i trajne zasade, ukupno 1.347.542,00 dinara, u roku od 30 dana od dana potpisivanja sporazuma, a da je ako to ne učini u roku dužan da plati zakonsku zateznu kamatu. Prema članu 3. sporazuma raniji vlasnik je prihvatio u svemu naknadu navedenu u članu 1. sporazuma, odrekao se bilo kakvih drugih potraživanja po ovom sporazumu i obavezao se da odmah po potpisivanju sporazuma preda u posed korisniku eksproprijacije nepokretnosti navedene u članu 1. U članu 4. sporazuma je navedeno da sporazum ima snagu izvršnog naslova i obavezan je za korisnika eksproprijacije i ranijeg vlasnika pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da na osnovu ovog sporazuma raniji vlasnik dozvoljava korisniku eksproprijacije da se uknjiži u javnim knjigama.

Prema nalogu za prenos od 19.02.2009. godine korisnik eksproprijacije je na račun ranijeg vlasnika uplatio iznos od 1.347.542,00 dinara, čime je u svemu ispunio obavezu preuzetu članom 1. sporazuma o naknadi za eksproprisane nepokretnosti od 10.02.2009. godine. Zaključenju Sporazuma nije prethodilo donošenje rešenja o eksproprijaciji kao uslov za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, već je ovaj sporazum zaključen kao posledica faktičke eksproprijacije nepokretnosti navedenih u sporazumu, nakon što je raniji vlasnik (predlagač) molbom od 30.01.2009. godine tražio da mu se pre redovnog postupka eksproprijacije faktički ekspropriše kat.parcela .. KO ... (livada) i isplati naknada po tom osnovu.

Nakon zaključenja Sporazuma o naknadi za eksproprisane nepokretnosti od 10.02.2009. godine, rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne, komunalne poslove i saobraćaj Gradske uprave Grada Požarevca od 12.02.2014. godine, usvojen je predlog za eksproprijaciju u korist Republike Srbije, a za potrebe Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ d.o.o. Kostolac, radi izgradnje koridora industrijskog koloseka od železničke stanice „Stig“ do TE „Kostolac B“ i eksproprisana je kat. parc. br. .., površine 18,09 ari KO ..., kao deo kat. parc. .. KO ..., a rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Grada Požarevca od 07.04.2017. godine po zahtevu ranijeg vlasnika eksproprisan je i preostali deo kat.parc. .. koji se vodi pod br. .. površine 52,53 m2 KO ... .

Nakon što je potpisan Sporazum o naknadi za eksproprisane nepokretnosti od 10.02.2009. godine i nakon što je korisnik eksproprijacije po ovom sporazumu predlagaču isplatio naknadu u iznosu od 1.347.542,00 dinara, raniji vlasnik nepokretnosti se korisniku eksproprijacije, ovde protivniku predlagača, nije obraćao bilo kakvim zahtevom za isplatu naknade za ovu eksproprisanu nepokretnost, niti za isplatu useva i trajnih zasada. Tek nakon više od pet godina 05.05.2014. godine sada pok. AA je vanparničnom odeljenju Osnovnog suda u Požarevcu podneo predlog za obezbeđenje dokaza, u kome je naveo da mu je po Sporazumu o naknadi za eksproprisanu nepokretnost isplaćena novčana naknada za deo kat.parc. .. KO ..., ali pošto su na celoj ovoj parceli bili zasađeni orasi višegodišnje starosti, predložio je da sud izađe na lice mesta da izvrši procenu vrednosti zasada orahovih stabala na navedenoj kat.parceli. Po predlogu za obezbeđenje dokaza prema zapisniku R3 170/14-52 od 09.05.2014. godine sud je izašao na lice mesta u prisustvu punomoćnika predlagača, punomoćnika protivnika predlagača i veštaka poljoprivredne struke Nenada Milojevića koji je dostavio pisani izveštaj 11.07.2014. godine, u kome je konstatovao da je na kat.parceli .. KO ..., površine 70,62 ara izbrojao 54 stabla starosti jedne godine, 97 stabala starosti dve godine, 20 stabala starosti tri godine, 14 stabala starosti četiri godine, 110 stabala starosti pet godina, jedno stablo starosti sedam godina, kao i 82 žbuna izdanka maline starosti jedne godine. Usaglašavanjem nalaza veštaka poljoprivredne struke Vlaislava Papića i Nenada Milojevića, ukupna novčana naknada za zasade oraha, prema napred navedenom izveštaju veštaka poljoprivredne struke Nenada Milojevića iznosi 10.066.445,00 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji, citiranih u obrazloženju pobijanog rešenja, ocenio da nije osnovan predlog za određivanje i isplatu naknade za zasade oraha na kat.parc. .. KO ... .

Zakonom o eksproprijaciji se uređuju imovinska prava u slučaju oduzimanja imovine u javnom interesu. U načelu, ravnoteža privatnog i javnog interesa se uspostavlja davanjem odgovarajuće naknade na ime protivrednosti nepokretnosti čije su državine i svojine vlasnici lišeni.

U članu 57. Zakon o eksproprijaciji propisano je da sporazumom o naknadi za eksproprisanu nepokretnost moraju biti određeni naročito oblik i visina naknade i rok u kome je korisnik eksproprijacije dužan da ispuni te svoje obaveze, kao i obaveze ranijeg sopstvenika, ukoliko su sporazumom ugovorene (stav 1.); zatim da se sporazum o naknadi unosi u zapisnik koji mora da sadrži sve podatke neophodne za ispunjenje obaveza stranaka (stav 2.); da sporazum o naknadi ima snagu izvršne isprave, ukoliko opštinska uprava ne odbije zaključenje sporazuma (stav 3.); da se po donošenju prvostepenog rešenja o eksproprijaciji stranke ne mogu sporazumevati o oblicima i visini naknade van postupka propisanog ovim zakonom (stav 4.).

U konkretnom slučaju, sporazumom o naknadi za eksproprisane nepokretnosti od 10.02.2009. godine, korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik su utvrdili visinu naknade za eksproprisane nepokretnosti u KO ... ukupne površine 86,16 ari i to za kat.parc. .., površine 70,62 ara, kat. parc. br. .., površine 6,68 ari i kat parc. br. .. površine 8,86 ari u iznosu od 1.347.542,00 dinara, koju je korisnik eksproprijacije isplatio ranijem vlasniku u ugovorenom roku.

U smislu člana 59. Zakona o eksproprijaciji novčani iznos naknade može biti predmet sporazuma između vlasnika eksproprisanog zemljišta i korisnika eksproprijacije, s tim što sporazum o novčanom iznosu naknade zaključen pred organom uprave, vlasnik eksproprisanog zemljišta nije dužan da prihvati. U sporazumu, svojeručno potpisanom od strane ovde predlagača, nije konstatovano da na dan njegovog potpisivanja na kat.parceli .. KO ... ima useva i trajnih zasada oraha, koji su predmet tog sporazuma ili da će eventualno biti predmet drugog sporazuma o naknadi, niti se predlagač nakon potpisivanja sporazuma i isplate naknade obraćao bilo kakvim zahtevom korisniku eksproprijacije za utvrđenje i isplatu naknade po ovom osnovu. Predlagač je prihvatio u svemu određenu naknadu navedenu u sporazumu i odrekao se bilo kakvih drugih potraživanja po ovom osnovu, a nije pokretao postupak radi pobijanja zaključenog sporazuma o naknadi, zbog čega on proizvodi pravno dejstvo.

Drugostepeni sud je čitanjem dokaza izvedenim pred prvostepenim sudom i neposrednim izvođenjem dokaza na raspravi održanoj pred tim sudom, upotpunio činjenično stanje i uz obrazloženu ocenu dokaza utvrdio sve bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava i odluku o izjavljenoj žalbi. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodima revizije se ne dovodi u sumnju zaključak drugostepenog suda da u momentu potpisivanja sporazuma između korisnika eksproprijacije i ranijeg vlasnika 2009. godine na parceli .. KO ... nije bilo zasada oraha, već da su isti zasađeni naknadno. U prilog takvom zaključku govori činjenica da u molbi predlagača od 30.01.2009. godine upućenoj protivniku predlagača da mu se pre redovnog postupka eksproprijacije faktički ekspropriše kat.parcela .. KO ... – livada i isplati naknada po tom osnovu nije navedeno i da se na istoj nalaze i zasadi oraha, činjenica da sporazum o naknadi ne sadrži zabeležbu o postojanju zasada oraha na parceli, kao i činjenica da je u postupku za obezbeđenje dokaza (pokrenutom po predlogu predlagača 05.05.2014. godine, dakle nakon više od 5 godina od potpisivanja sporazuma i isplate naknade) veštak poljoprivredne struke po izlasku na lice mesta dao izveštaj da je na parceli .. KO ... zasađeno ukupno 296 stabala oraha, od kojih je većina starosti od jedne do pet godina (54 stabla starosti jedne godine, 97 stabala starosti dve godine, 20 stabala starosti tri godine, 14 stabala starosti četiri godine, 110 stabala starosti pet godina) a samo jedno stablo oraha starosti sedam godina.

Stoga, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema osnova da se predlagaču kao ranijem vlasniku eksproprisanih nepokretnostu u smislu odrebi Zakona o eksproprijaciji utvrdi i isplati naknada za useve i zasade koja se podnetim predlogom traži, jer je reč o naknadnim ulaganjima koja su na parceli izvršena po zaključenju sporazuma među strankama o naknadi za eksproprijaciju.

Na ročištima održanim pred organima uprave koja su prethodila donošenju rešenja Odeljenja za imovinsko-pravne, komunalne poslove i saobraćaj Gradske uprave Grada Požarevca od 12.02.2014. godine (kojim je i formalno eksproprisana kat. parc. br. .., površine 18,09 ari KO ...) i rešenja Odeljenja za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Grada Požarevca od 07.04.2017. godine (kojim je eksproprisan i preostali deo kat.parc. .. koji se vodi pod br. .. površine 52,53 m2 KO ...) punomoćnik sada pok. predlagača je učinio nespornim da je za kat.parc. .., ukupne površine 70,62 ara predlagaču po sporazumu zaljučenom 2009. godine isplaćena naknada. Ni u tom postupku predlagač dakle nije postavljao pitanje niti podnosio zahtev za utvrđenje i isplatu naknade za useve i zasade oraha, pa suprotno navodima revizije, nema mesta udovoljenju podnetom predlogu ni primenom odredbe člana 52. Zakona o eksproprijaciji. Prema toj odredbi raniji sopstvenik ima pravo da skine useve i ubere plodove sa eksproprisanog zemljišta,a u situaciji kada organ nadležan za donošenje rešenja o eksproprijaciji dozvoli korisniku eksproprijacije da na eksproprisanom zemljištu počne da izvodi radove pre dospeća useva ili plodova za žetvu ili berbu, ranijem sopstveniku pripada pravo na naknadu za useve ili plodove prema tržišnoj ceni po odbitku potrebnih troškova koje bi imao od žetve ili berbe, što prema izvedenim dokazima u postupku u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić