.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8781/2025
16.07.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnci Rajko Petričić, advokat iz ... i Jelena Novaković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Živković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4096/23 od 12.02.2025. godine, u sednici održanoj 16.07.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4096/23 od 12.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4096/23 od 12.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mionici P 224/22 od 04.04.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 1.650.000,00 dinara sa kamatom od 01.02.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 1.650.000,00 dinara do traženog iznosa od 1.669.800.00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 209.967,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4096/23 od 12.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 184.798,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispu njeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati 1.650.000,00 dinara sa kamatom od 01.02.2016. godine na ime isporučenih prasadi, ukupne težine 7500 kg, primenom člana 516. Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom na to da odluka o ovom tužbenom zahtevu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zasnovali odluku o osnovanosti tužbenog zahteva primenom odgovarajućih odredbi materijanog prava, pa uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, to po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse niti novo tumačenje prava,. Navodima revizije, kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Sa napred navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednsoti predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.09.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.650.000,00 dinara.
S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena, sa kojih razloga je Vrhovni sud, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
