Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8880/2023
20.11.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., koju zastupa Branimir Marković, advokat iz ..., protiv tuženih-protivtužilaca BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Davinić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine po tužbi i radi utvrđenja ništavosti zaveštanja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2846/22 od 11.10.2022. godine, u sednici održanoj 20.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2846/22 od 11.10.2022. godine u preinačujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Vlasotincu P 9054/19 od 17.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se prema tuženima-protivtužiocima utvrdi da je tužilja- protivtužena po osnovu nasleđa po testamentu od 26.09.2011. godine pok. GG, bivše iz ..., vlasnik stana koji se nalazi u ..., u ulici ... br. .../... na kat. parceli .../... KO ..., površine 56m2, što bi tuženi-protivtužioci bili dužni da to priznaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženih- protivtužilaca kojim je traženo da se prema tužilji-protivtuženoj utvrdi da je ništav i da kao takav ne proizvodi pravno dejstvo testament pred svedocima pok. GG iz ... od 26.09.2011. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2846/22 od 11.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno prema tužilji-protivtuženoj da je ništav i da ne proizvodi dejstvo testament pred svedocima pok. GG iz ... od 26.09.2011. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja-protivtužena da tuženima- protivtužiocima solidarno na ime troškova parničnog posutpka isplati iznos od 90.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja-protvitužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, ne može se podneti prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. GG (koja je preminula 07.10.2011. godine) je zbog nemogućnosti da se sama brine o sebi (usled preloma ruke i kuka) angažovala januara 2011. godine tužilju-protivtuženu za čuvanje, negu i pomoć. Tuženi-protivtužioci su deca pok. GG koji su nakon smrti majke oglašeni za naslednike na njenoj imovini sa jednakim udelima (rešenje o nasleđivanju Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Vlasotincu O 3082/11 od 16.11.2011. godine). U postupku raspravljanja zaostavštine pok. GG proglašen je dana 02.04.2013. godine na zapisniku predmetni pismeni testament pred svedocima od 26.09.2011. godine, kojim ona ostavlja tužilji-protivtuženoj svoj stan (bliže opisan u izreci nižestepenih odluka). Testament je potpisan nečitkim potpisom na mestu testatora, a na mestu testamentalnih svedoka nalazi se potpis DD i paraf lica čiji indentitet na osnovu potpisa nije bilo moguće utvrditi. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica u Vlasotincu O 3082/11 od 02.04.2013. godine tužilja-protivtužena je upućena na parnicu radi utvrđenja svojih prava.

Testament je sačinio ĐĐ, advokat iz ..., kako je naveo u svom iskazu u svojstvu svedoka, po zahtevu tužilje-protivtužene koja je došla u njegovu advokatsku kancelariju i rekla da čuva neku babu koja je nepokretna, nezadovoljna je svojom decom, i želi njoj da ostavi stan, sa sadržinom onako kako mu je to tužilja- protivtužena rekla i predao ga joj, ali nije prisustvovao potpisivanju testamenta. Svedok DD potvrdio je da se on potpisao kao svedok predmetnog testamenta, da je tužilja-protivtužena tada sedela sa jednom staricom, da mu nije poznato da li je starica bila pismena jer je nije poznavao, a da je znao da je u pitanju testament jer mu je tužilja-protivtužena rekla da čuva babu i da nasleđuje stan. Svedok EE iz ... nije poznavao pokojnu GG, ne seća se kada i šta je potpisao, ne seća ko mu je dao predmetni testament na potpis, niti se seća da je još neko potpisao taj testament u isto vreme kada i on. Iz iskaza svedoka ŽŽ, advokata iz ..., koji je poznavao sada pokojnu GG (jer su stanovali u istoj zgradi) utvrđeno je da je bila nepismena odnosno nije znala da čita i piše (nije znala latinicu, a ćirilicu samo po neko slovo), zbog čega je ugovor o prodaji parcele između nje i kupaca (koji joj je on sačinio 26.11.2010. godine) overen od strane sudskog činovnika u njenoj kući.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovane zahteve parničnih stranaka. Tužbeni zahtev je odbio, s pozivom na član 85. Zakona o nasleđivanju, zaključivši da predmetni testament nije punovažan (rešavajući pitanje njegove punovažnosti kroz prethodno pitanje) jer prilikom njegovog sačinjavanja nije ispoštovana procedura iz navedene zakonske odredbe s obzirom da je utvrđeno da je potpisan nečitkim potpisom na mestu gde postoji potpis testatora, za koga je saslušanjem svedoka utvrđeno da je nepismeno lice, a nakon toga se nalaze potpisi svedoka testamenta i to DD, a pod brojem 2 potpis nekog lica čiji identitet na osnovu potpisa nije bilo moguće utvrditi. Protivtužbeni zahtev je odbio, smatrajući da je protivtužba podneta po proteku rokova iz člana 169. stavovi 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, kao materijalno pravnih rokova prekluzivne prirode, čijim protekom se gubi pravo na traženje ništavosti zaveštanja zbog povrede oblika, bez obzira što se protivtužbenim zahtevom formalno traži utvrđenje ništavosti testementa, imajući u vidu da se činjenični osnov protivtužbe zasniva na razlozima nedostatka zakonske forme za punovažnost pismenog testementa pred svedocima što je razlog za poništaj testamenta zbog rušljivosti. Ovo stoga što je predmetni testament sačinjen 26.09.2011. godine, a proglašen na zapisniku pred sudom 02.04.2013. godine (nakon čega je tužilja-protivtužena rešenjem suda O 3082/11 od 02.04.2013. godine upućena na parnicu radi utvrđenja svojih prava), a iz iskaza tuženog-protivtužioca BB utvrđeno je da je on za navedeni testament čuo u toku raspravljanja zaostavštine, dok je protivtužba podneta tek 20.11.2018. godine, pa je na dan podnošenja protivtužbe protekao subjektivni rok od jedne godine (koji teče od proglašenja zaveštanja)za podnošenje tužbe.

Drugostepeni sud je, s pozivom na član 85. Zakona o nasleđivanju i član 103. Zakona o obligacionim odnosima, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje-protivtužene protiv prvostepene presude u delu u kojem je odlučeno o tužbenom zahtevu smatrajući da je pravilno utvrđeno da na osnovu predmetnog testamenta kao kao ništavog pravnog posla (za slučaj smrti) tužilja-protivtužena nije mogla steći pravo svojine na spornom stanu, a usvojio žalbu tuženih-protivtužilaca i preinačio prvostepenu presudu delu u kojem je odlučeno o protivtužbenom zahtevu (i o troškovima postpuka) tako što ga je usvojio, koji zahtevi su u odnosu međuzavisnosti. Kod utvrđenog činjeničnog stanja da je predmetni testament sačinjen u advokatskoj kancelariji svedoka ĐĐ iz ..., u odsustvu testatora (zaveštaoca) GG, za koju je utvrđeno da je bila nepismena osoba, dakle bez izražene poslednje izjave volje zaveštaoca u vidu zaveštanja, odnosno ličnog sačinjavanja i saopštavanja sadržaja zaveštanja bilo kome, a naročito ne testamentalnim svedocima, odnosno kod utvrđenja da je predmetno zaveštanje sačinjeno po zahtevu ovde tužilje-protivtužene koja je njegovu sadržinu saopštila svom advokatu i jednom testamentalnom svedoku, to se po stanovištu drugostepenog suda u konkretnom slučaju ne radi o izjavi volje koja postoji, ali koja nije u potpunosti izražena u određenoj zakonom propisanoj formi, kako to smatra prvostepeni sud, što se podvodi pod nedostatak forme, kod koje se kao pravni lek za otklanjanje nepravilnosti javlja tužba za poništenje testamenta, vremenski ograničena u pogledu roka za podnošenje. Kako je ovde reč o nepostojećoj izjavi volje, te se pravo na isticanje njene ništavosti ne gasi shodno članu 110. ZOO, a na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti prema odredbi člana 109. stav 1. ZOO. Stoga je drugostepeni sud zaključio da je pravilno prvostepeni sud, kroz rešavanje prethodnog pravnog pitanja, našao da je predmetno zaveštanje ništavo u smislu odredbe člana 103. ZOO budući da je protivno javnom poretku i to pravu na pravnu ličnost, imovinu i nasleđivanje iz članova 37, 58. i 59. Ustava RS.

Po oceni Vrhovnog suda, na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Zakonom o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br.46/95...6/15), propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati (član 85. stav 1.); svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka (stav 2.). Prema članu 155. istog zakona, zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju nje može pozvati svako zainteresovano lice (član 161.). Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se (član 162. stav 1.). Prema članu 164. stav 1. ovog zakona, zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom; pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka (stav 2.). Prema članu 169. stav 1. ovog zakona, poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja; rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja (stav2.).

Kod ovakvog stanja stvari, pravilno je drugostepeni sud zaključio da se ovde radi o ništavom zaveštanju, na šta je i bio usmeren protivtužbeni zahtev, jer u sačinjavanju predmetnog zaveštanja nije učestvovalo lice koje je u zaveštanju označeno kao zaveštalac. Prema tome, ovde se ne radi o poništaju zaveštanja odnosno rušljivosti zaveštanja zbog mana zaveštaočeve volje i zbog povreda oblika zaveštanja iz člana 164. stavovi 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, kako to pravilno smatra drugostepeni sud, u kom slučaju se tužba podnosi u rokovima iz člana 169. stav 1. ovog zakona koji su prekluzivni, već o ništavosti zaveštanja iz člana 155. u vezi člana 85. Zakona o naleđivanju i člana 103. ZOO, iz razloga koji su bliže izloženi u drugostepenoj presudi.

Ostalim revizijskim navodima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što na osnovu člana 407. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, doneta u skladu sa odredbama člana 153. stav 1., 154. i 163. stavovi 1.-4. ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.