Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 111/25 od 12.03.2025. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž2 111/25 od 09.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje – protivtužene AA i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitijući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili brak 18.03.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina VV, koji je rođen ...2014. godine. Parnične stranke su u početku imale skladan odnos, sve do rođenja deteta koje je podizala sama, ne dozvoljavajući nikom da ga uzme. Nakon što je VV krenuo u školu, tužilja je od deteta zahtevala da svakodnevno radi na školskim obavezama, a kada po njenom kriterijumu to nije bilo dobro, cepala bi mu listove, šamarala ga, udarala i na razne načine kažnjavala, o čemu je obavešteno i Osnovno javno tužilaštvo i Policijska stanica u Raškoj. Od strane PS u Raški tužilji je izrečena hitna mera privremene zabrane komunikacije i prilaska sinu VV i mera privremenog udaljenja iz porodične kuće u ..., nakon čega je tužilja napustila porodičnu kuću i otišla kod rođaka u ... . Pre izricanja navedenih mera, obavljena je hitna kućna poseta, a u prostorijama Centra obavljeni su pojedinačni razgovori sa članovima porodice, pa i sa maloletnim VV. Postignut je dogovor da se tužilja obrati zdravstvenim institucijama za stručnu pomoć. Tužilja se smestila na par dana kod prijateljice da bi svakodnevno mogla da viđa dete, smatrajući da nije kriva i da svom detetu misli najbolje. Nakon što je maloletni VV pozvao majku da se vrati u porodicu kako bi sa njim išla na operaciju koja je bila zakazana, tužilja je to prihvatila i vratila se u porodicu. Praćenje porodice prema planu usluga podrazumevao je period od 03.10.2023. godine do 03.01.2024. godine. Maloletni VV je isticao da želi da nastavi život sa oba roditelja i najviše voli kada je majka tu, ali pod uslovom da prestane da ga tuče i kažnjava. Nakon ove faze rada fizičkog nasilja nije bilo, ali se psihičko nasilje sve češće javljalo. Prema mišljenju Centra za socijalni rad Raška, tuženi adekvatno vrši roditeljsko pravo i radi isključivo u interesu maloletnog deteta i tuženom treba poveriti vršenje roditeljskog prava, a tužilji treba omogućiti da redovno viđa mal. VV u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad, sve dok se ne stvore uslovi za promenu kontrole viđanja i ne otklone posledice njenog dosadašnjeg vršenja roditeljskog prava. Maloletno dete odbija da majku viđa van centra, a majka ne shvata suštinu poremećenih odnosa, kao i to da je uzrok njegovog odbijanja isključivo njeno postupanje, kao i da tužilja nastavlja da vrši pritisak nad detetom čak i u prisustvu stručnog radnika. Zdravstveno stanje tuženog, koji je 2001. godine doživeo saobraćajnu nesreću i od kada prima tuđu negu i pomoć, ne umanjuje njegove roditeljske kapacitete. Između oca i deteta postoji odnos poverenja, stabilnosti, razumevanja, međusobnog uvažavanja i emocionalne topline, a mal. VV je nastavio da postiže jednake uspehe i postignuća u školi kao i u periodu dok je tužilja bila u porodici, ali sada bez pritisaka, vređanja i udaranja. Podršku im pruža tuženikova majka koja živi na drugom spratu porodične kuće i označena je kao zdrava snaga u porodici. Ukupne potrebe maloletnog deteta mesečno iznose 29.000,00 dinara, i odnose se na troškove za obuću, odevanje, džeparac, za časove engleskog jezika, za košarku, kao i za rođendane. Tužilja živi u ... u kući koja je u njenom vlasništvu, sa njom živi njena tetka koja podmiruje sve troškove koji se odnose na vodu, struju i telefon. Trenutno prima naknadu u iznosu od 8.500,00 dinara, bavi se pored toga i prodajom nekretnina od kog posla može da zaradi između 200 i 300 evra mesečno. Nema obavezu da izdržava druga lica. Osim kuće u kojoj živi, poseduje i druge nekretnine – stan u Kragujevcu i apartman na Zlatiboru, od čega svakog meseca dobija iznos od 580 evra. Tuženi zbog povrede koju je zadobio u saobraćajnog nezgodi 2001. godine prima tuđu negu i pomoć u iznosu od 39.000,00 dinara, kao i na ime rente 25.000,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, tuženom BB, a da se održavanje ličnih odnosa maloletnog deteta sa tužiljom odvija na način naveden u nižestepenim odlukama. Polazeći od potreba maloletnog deteta, mogućnosti tužilje, koja je zdrava i radno sposobna i nema trećih lica prema kojima je u obavezi da daje izdržavanje i ograničene mogućnosti tuženog za dopunsko sticanje zarade shodno njegovom zdravstvenom stanju, pravilno su nižestepeni sudovi primenom odredaba člana 154., 160., 162. Porodičnog zakona obavezali tužilju da doprinosi izdržavanju maloletnog VV sa iznosom kao u izreci odluke.

Odredbom člana 272. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, u visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud. Odredba člana 270. istog zakona, propisuje, da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Članom 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Članom 61. ovog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi.

U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog suda, najbolji interes maloletnog VV je da bude poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava oca, imajući u vidu da to odgovara interesu maloletnog deteta i da tuženi poseduje dobre roditeljske kapacitete, da između oca i deteta postoji odnos poverenja, stabilnosti, razumevanja, međusobnog uvažavanja i emocionalne topline, te se na ovaj način obezbeđuje dobrobit deteta. Sagledavajuću ukupnost odnosa i u tom smislu neadekvatan odnos majke prema prepoznavanju potreba mal. VV koji je od strane tužilje bio izložen zastrašivanjima i uslovljavanjima, predstavlja uporište za ocenu o prednosi oca za samostalno vršenje roditeljskog prava kao najboljeg interesa maloletnog VV. Skladan odnos između oca i deteta ukazuje da je u interesu mal. VV da bude poveren na samostalno vršenje ocu i da dalji razvoj ostvaruje u domu oca, pod njegovim starateljstvom uz prisustvo bake po ocu koja pruža pomoć tuženom da na valjan način vrši roditeljsko pravo i dužnost. Maloletno dete se izjašnjavalo pri Centru za socijalni rad Raška koji u svom nalazu opisuje u kakvo zdravstveno stanje je zbog ponašnja tužilje maloletno dete dovedeno, a sud je cenio i nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš koji se izjašnjavao o roditeljskim kapacitetima tužilje, ali bez izjašenjenja o poveravanju maloletnog deteta. Stoga su neosnovani navodi revizije da sudovi nisu cenili nalaz i stručno mišljenje Centra za socijalni rad u Nišu. Tužilja u reviziji iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, te na taj način osporava činjenično stanje koje je, suprotno revizijskim navodima, pravilno utvrđeno u odnosu na najbolji interes maloletnog deteta.

Vrhovni sud nalazi i da je pravilno odlučeno o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog VV sa majkom, a prema modelu predloženom od strane organa starateljstva, u situaciji kada maloletno dete i dalje odbija da majku viđa van centra, a tužilja ne shvata suštinu poremećenih odnosa sa detetom.

Suprotno navodima revizije, imajući u vidu okolnosti koje se odnose na potrebe maloletnog VV u pogledu uobičajenih životnih aktivnosti, uzrast maloletnog deteta i sposobnost roditelja da zadovolje utvrđene potrebe deteta, pravilno je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu odluku u odnosu na doprinos za izdržavanje maloletnog deteta i obavezao tužilju da doprinosi iznosom navedenim u izreci. Pri tome su pravilno cenjene sve relevantne okolnosti propisane članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona koji su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletnog deteta uz adekvatnu ocenu mogućnosti roditelja utvrđenih primenom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona.

Pravilnost ocene relevantnih okolnosti propisanih članom 160. Porodičnog zakona nije dovedena u sumnju revizijskim navodima tužilje da je sud sve potrebe deteta utvrdio samo po kazivanju tuženog, s obzirom da se potrebe maloletnog deteta mogu utvrditi i iz iskaza roditelja, koji predstavlja takođe dokazno sredstvo u cilju utvrđivanja bitnih činjenica u pogledu potreba deteta.

Na osnovu člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Kako tužilja nije uspela u postupku po reviziji, to je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković