Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 421/18 od 16.11.2018. godine stavom prvim izreke žalba tužioca je odbijena, a žalba tužene delimično usvojena, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 403/15 od 13.12.2017. godine preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete u iznosu od 1.541.000,00 dinara za duševne bolove zbog povrede slobode, ugleda, časti i drugih prava ličnosti prouzrokovanih neosnovanim lišenjem slobode i u iznosu od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; za isplatu iznosa od 5.250,00 dinara na ime troškova sačinjenja zahteva za naknadu štete sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od podnošenja tužbe do isplate, te za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 11.250,00 dinara za vremenski period od podnošenja tužbe do izvršnosti; dosuđen iznos parničnih troškova snižava se na 216.725,00 dinara. U preostalom delu presuda je potvrđenja u drugom stavu izreke, a u trećem stavu izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je rođen ... godine na ... . U braku sa BB dobio je sina, bio je vlasnik dva jednočlana privredna društva sa ograničenom odgovornošću, koja su se bavila trgovinom. Zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja tužiocu je određen pritvor dana 20.05.2010. godine. Krivični postupak koji je vođen protiv njega i još devetorice lica, u kojem im je na teret stavljeno produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, okončan je u odnosu na tužioca pravnosnažnom presudom od 17.05.2011. godine, kojom je oslobođen od optužbe i pušten na slobodu. Tokom trajanja pritvora od ukupno 363 dana posećivali su ga supruga i sestra ..., dok sin, koji je tada bio u uzrastu od ... godina to nije činio, jer ga je bilo sramota pa je prešao da živi kod babe i dede po majci, a godinu dana unazad tužilac ne živi ni sa suprugom, iako se nisu formalno razveli. Tužilac ranije nije osuđivan, ali je jednom prilikom povodom krivičnog progona bio par dana u pritvoru. U vreme pritvaranja i tri nedelje potom trpeo je strah za sebe i porodicu, profesionalno i lično funkcionisanje, koji je iza toga pao na srednji nivo. Tokom pritvora njegova dva pravna lica su nastavila da rade, a po puštanju na slobodu tužilac je nastavio da servisira obaveze svojih pravnih lica prema banci i lizing kući. Firme je prodao 2016. godine GG iz ... . Umeđuvremenu su firme otišle u blokade, a kasnije u stečaj. Dana 01.09.2015. godine tužilac je u skladu sa odredbom člaan 588. i 583. Zakonika o krivčnom postupku obratio Ministarstvu pravde zahtevajući naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, ali njegovom zahtevu nije udovoljeno, nakon čega je tužilac pokrenuo ovu parnicu.

U ovoj parnici tužilac potražuje naknadu nematerijalne i materijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, a nižestepeni sudovi nalaze da je tužiočev tužbeni zahtev delimično osnovan.

Tužiočevo pravo na naknadu nematerijalne šete zbog neosnovanog pritvaranja proizilazi ne samo iz odredbe člana 584. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku kako to pravilno nalaze nižestepni sudovi, nego i iz odredbe člana 5. stav 5. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja se odnosi na pravo na slobodu i bezbednost. Pomenuta odredba konvencije propisuje da svako ko je bio uhapšen ili lišen slobode u suprotnosti sa odredbama tog člana Konvencije ima utuživo pravo na naknadu. Ustav Republike Srbije je u članu 35. propisao pravo na rehabilitaciju i naknadu štete pod zakonskim uslovima. Kada se radi o iznosu naknade on zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Po oceni ovog suda drugostepeni sud nije pravilno ocenio sve okolnosti od kojih zavisi visina štete tužiocu na ime duševnih bolova zbog povrede slobode ugleda, časti i drugih prava ličnosti prouzrokovanih neosnovanim lišenjem slobode, na šta tužilac u reviziji osnovano ukazuje i navođenjem konkretnih razloga pravilnost drugostepene presude dovodi u sumnju.

Duševni bolovi zbog neosnovane osude, odnosno neosnovanog lišenja slobode predstavljaju jedinstven vid štete koji obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog, koje su proistekle iz neopravdane osude, odnosno neosnovanog lišenja slobode. Za ovu štetu se dosuđuje jedinstven iznos naknade pri čijem odmeravanju sud uzima u obzir sve okolnosti slučaja (vreme boravka u pritvoru odnosno zatvoru, trajanje i uslovi pritvora odnosno zatvora, humanost zatvorskih uslova, ponašanje zatvorskih stražara i zatvorskog osoblja, nanošenje verbalnih i realnih uvreda i postojanje torture, boravak u protvoru koji teže pada zbog pasivnosti i odsustva radnog angažovanja, pojava medicinskih, socioloških, psiholoških i drugih ispitivanja osuđenih lica koji izazivaju neprijatnosti, vrsta krivičnog dela koja je bila predmet istrage, optužbe ili neopravdane osude i druge okolnosti vezane za tok krivičnog postupka – natpisi u štampi, radio – televiziji, opšte interesovanje javnosti o suđenju, da li je oštećeni prethodno iskoristio sredstva rehabilitacije i da li je zahtevao objavljivanje presude ili saopštenje posle neopravdane osude, životno doba lica koje je neosnovano lišeno slobode, porodično stanje, zanimanje, društvena aktivnost, raniji neporočni život, osuđivanost, omalovažavanje i neprihvatanje u mestu prebivališta i radnoj sredini, ugled koji je tužilac ranije uživao u svojoj sredini, odnos sredine prema njemu posle osude, odnosno posle lišenja slobode, težina i vrsta krivičnog dela...).

Pri odlučivanju drugostepeni sud nije cenio sve navedene kriterijume i za svoju odluku nije dao jasne ni dovoljne razloge, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava izostalo utvrđenje svih važnih činjenica od kojih zavisi visina nematerijalne štete koju je tužilac pretrpeo u ovom štetnom događaju.

Svaka drugostepena odluka mora biti obrazložena pa i ona koja se ne može pobijati revizijom. Odredba člana 396. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisuje da ako se presudom žalba odbija, u obrazloženju presude sud neće detaljno da obrazlaže presudu u slučaju da prihvati činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava. To svakako ne znači da drugostepeni sud ima ovlašćenja da za svoju odluku uopšte ne da razloge, niti da je ovlašćen da ne odgovori na žalbene navode. U konkretnom slučaju u odnosu na druge tražene vidove nematerijalne štete i za traženu materijalnu štetu, drugostepena presuda uopšte ne sadrži obrazloženje za svoju odluku, pa su osnovani revizijski navodi da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa odredbom člana 396. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koju je drugostepeni sud nepravilno primenio, na šta su osnovano usmereni revizijski navodi tužioca.

Iz navedenih razloga potrebno je da drugostepeni sud u ponovnom postupku otkloni ukazane nedostatke i donese zakonitu, pravilnu i obrazloženu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parnice, jer ista zavisi od konačnog ishoda iste.

Na osnovu člana 415. stav 1. i člana 416. ZPP odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić