Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca „Simtim“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Stevan Anđelić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2744/22 od 17.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 18.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2744/22 od 17.11.2022. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 545/21 od 06.09.2022. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 545/21 od 06.09.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi Grad Novi Sad da od tužioca „Simtim“ DOO iz Novog Sada preuzme ostalo građevinsko zemljište u svojini i to parcelu broj ... KO Novi Sad 4, njiva 3. klase, potes Donje Sajlovo, ostalo građevinsko zemljište u površini od 11512 m2, upisano u ln br. ... KO Novi Sad 4 za javno zemljište i da ga na osnovu ove presude upiše u Katastar nepokretnosti kao javnu svojinu, što je tužilac dužan trpeti. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za preuzeto zemljište isplati iznos od 65.783.942,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 432.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 65.783.942,56 dinara za period počev od 30.05.2022. godine do 06.09.2022. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2744/22 od 17.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba i potvrđena je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 545/21 od 06.09.2022. godine u pobijanom delu (stavovi prvi i treći izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena i osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je uknjižen kao vlasnik parcele broj .. površine 1 ha 15 ari i 12 m2, ostalo građevinsko zemljište, njiva 3. klase, iz lista nepokretnosti broj .. KO Novi Sad 4. Predmetnu nepokretnost tužilac je kupio 2019. godine kroz kompenzaciju, budući da su prethodni vlasnici imali dugovanje prema tužiocu. Direktor tužioca AA (jedan od osnivača tužioca) imao je nameru da na zemljištu podigne hangare za skladište rasutih materijala i merkatilnih proizvoda (čijim se prometom tužilac bavio) na ovu ideju došao je kada je video da se na susednom zemljištu grade objekti slične namene, kao i stambeni objekti. U toku 2020. godine tužilac je započeo ograđivanje parcele i podizanje hangara. Za radove nije pribavljao potrebnu dokumentaciju i dozvolu od nadležnih organa, usled čega su isti obustavljeni od strane građevinske inspekcije kojom prilikom je direktor tužioca saznao za plansku namenu zemljišta. Tužilac nije podnosio zahtev za promenu namene zemljišta. Tužiocu nije isplaćena nikakva naknada za zemljište. Tužilac je u posedu nepokretnosti, nije pokušavao da je proda niti ima takvu nameru. Predmetna katastarska parcela je prvi put reguliacionim planom novog groblja u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 7/97 i 12/03) planirana za površinu javne namene – deo kompleksa groblja. Planom detaljne regulacije gradskog groblja u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“ broj 15/07) čijim stupanjem na snagu je prestao da važi regulacioni plan novog groblja u Novom Sadu predviđena je ista namena katastaske parcele. Predmetno zemljište je za istu namenu predviđeno planom generalne regulacije za mešovitu namenu Zapadnoo- subotičkog bulevara i severno od Bulevara Vojvode Stepe u Novom Sadu, kao i planom detaljne regulacije gradskog groblja u Novom Sadu. Tržišna vrednost nepokretnosti na dan 30.05.2022. godine prema proceni stalnog sudskog veštaka je 5.714,38 dinara po m2, tako da tržišna vrednost cele nepokretnosti je 65.783.942,56 dinara. Predmetna nepokretnost je u posedu tužioca, a tuženi do presuđenja nije preduzeo nijednu radnju privođenja zemljišta planskoj nameni.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca zauzimajući pravni stav da je tužilac u ovom postupku dokazao da je sporna parcela planskim aktom jedinice lokalne samouprave određena za površinu javne namene – groblje, što je dovoljno da sud zaključi da je tužilac na taj način onemogućen da koristi u skladu sa svojim pravima.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je takvo stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije zajemčeno je mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.) i propisano je da pravo svojine može biti oduzeto i ograničeno samo u javnom intersu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.). Prema stavu 3. iste odredbe zakonom se može ograničiti način korišćenja te imovine.

Odredbom člana 1. Protokola 1. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine i da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava (stav 1.), s tim što je državi dopušteno da primenjuje zakone koje smatra potrebim da bi regulisao korišćenje imovine, koje korišćenje mora biti u skladu sa opštim interesima kako bi se obezbedila naplata poreza ili drugih dažbina ili kazni (stav 2.).

U konkretnom slučaju tužilac nije faktički lišen svoje imovine i ovlašćenja koja čine sadržinu prava svojine, jer donetim planskim aktima nisu sprečeni da je drže, koriste i njome raspolažu u granicama određenim zakonom (član 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Postojanje planskih akata kojima je predviđeno da će na zemljištu tužioca biti izgrađeno groblje tek je uslov da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju, a usvajanje planskih akata ne znači da će nužno doći do njihove realizacije. Pravo države i jedinice lokalne samouprave da planskim aktom izvrši urbanističko planiranje, naročito u većim gradovima, nije sporno sa stanovišta zakona i obavlja se u opštem interesu. Međutim, nesprovođenje planskih akata u dužem vremenskom periodu može povrediti pravo vlasnika imovine obuhvaćene planskim aktima na njeno mirno uživanje bez oduzimanja.

Shodno navedenom, po oceni revizijskog suda, tužiocu se ne može dosuditi tržišna naknada za nepokretnost. Takva naknada dosuđuje se samo vlasniku koji je lišen svoje imovine, što ovde nije slučaj, jer planski akti nisu sprovedeni i zemljište obuhvaćeno njima nije privedeno planskoj nameni. Planski akt koji nije faktički sproveden ne može ni biti osnov za sticanje prava svojine tuženog na koji način je drugostepeni sud sproveo postupak eksproprijacije nepokretnosti u svojinu tužioca, preuzevši na sebe nadležnost Vlade RS da utvrdi javni interes za eksproprijaciju nadležnost organa uprave da o istoj odluči.

Međutim, sa stanovišta odredbe člana 58. Ustava RS i člana 1. stav 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju donošenjem planskih akata i njihovim nesprovođenjem u nerazumno dugom vremenskom periodu može doći do povrede prava vlasnika na mirno uživanje imovine i onda kada aktivnošću države vlasnik nije lišen svojine na određenom dobru koje čini njegovu imovinu. Dakle, mešanje države u pravo tužioca na mirno uživanje imovine jeste suprotno članu 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju, ali onda kada nije postignuta pravična ravnoteža između zahteva opšteg interesa i zaštite prava na mirno uživanje imovine, kada tužilac zbog nesigurnosti svog položaja i nepostojanja delotvornog pravnog sredstva trpe prekomerni teret. U konkretnom slučaju nije utvrđeno da li je na navedeni način postignuta odnosno povređena pravična ravnoteža zahteva opšteg interesa i zaštite prava na uživanje imovine ili ne, te da li je zbog navedenog tužlac trpi prekomeran teret, odnosno da li je tužiocu onemogućeno da i dalje koristi svoju nepokretnost na neki način, s obzirom na trenutak kada je ušao u posed nepokretnosti i da je ona već tada bila planirana za javne namene.

Iz navedenih razloga nižestepene presude su ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu praksu i standarde Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i da tužiocu u odnosu na spornu nepokretnost nije oduzeto pravo svojine, već mu je ograničeno pravo na mirno korišćenje imovine zbog neprivođenja nameni od strane tuženog, te će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud odlučio je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković