Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji učesnika u postupku kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon). Navedenom odredbom propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. ovog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu da je pobijanim rešenjem odbačen zahtev učesnika BB za utvrđenje prava na ostavinskoj masi iza pok. AA, kao neblagovremen, a da se posebnom revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nisu zakonski razlozi za izjavljivanje posebne revizije, to u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Odredba člana 225. Zakona o nasleđivanju daje pravo poveriocu ostavioca da traži odvajanje zaostavštine od imovine naslednika, a članovima 226. i 227. istog zakona uređuju se posledice odvajanja zaostavštine od imovine naslednika, pri čemu se takav zahtev može podneti u roku od tri meseca od dana otvaranja nasleđa. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem navedenih materijalno pravnih odredaba, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnog postupku propisano je da u postupku u kome se odlučuje o izmovinsko pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Po članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o raviziji protiv presude (stav 6.). Po članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Za ocenu prava na reviziju protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda u vanparničnoj stvari merodavna je vrednost pobijanog dela, kojim je u ovom slučaju odbačen kao neblagovremen zahtev učesnika BB za utvrđenje prava na ostavinskoj masi iza pok. AA, isplatom iznosa od 135.000,00 dinara iz ostavinske mase i izdvajanjem nepokretnosti po ugovoru o kupoprodaji, čija je kupoprodajna cena 16.000 evra. Kako ovako utvrđena vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi revizijski cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva, to je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković