.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9099/2025
11.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Subić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tatomir Leković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branko Rakića, advokat iz ..., radi utvrđenja i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 23/25 od 12.03.2025. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 23/25 od 12.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 23/25 od 12.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 9016/23 od 23.08.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je tuženi preneo tužiocu pravo svojine na parceli označenoj kao kp. ... upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., na osnovu zaključenog pisanog ugovora o kupoprodaji od 08.11.2013. godine, koji nije overen, a izvršen je u celosti, pa će ova presuda tužiocu služiti kao osnov za upis prava svojine na napred navedenoj parceli. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveži tuženi da sa njim zaključi pisani ugovor o prodaji parcele označene kao kp. ..., a upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., na kojoj tuženi ima pravo svojine, i da tuženi po istom ugovoru prenese tužiocu pravo svojine na predmetnoj parceli kod nadležne službe za katastar nepokretnosti i drugim javnim knjigama. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 133.900,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 23/25 od 12.03.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ali i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kako to proizlazi iz navoda njegove revizije, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca za konvalidaciju pisanog ugovora o prometu nepokretnosti koji je izvršen u potpunosti, odlučili na osnovu konkretne činjenične podloge od značaja za ocenu ispunjenosti uslova za konvalidaciju primenom člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti važećeg u vreme zaključenja pisanog ugovora, kao i člana 73. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženi u reviziji osporava činjenice u pogledu ispunjenosti uslova za konvalidaciju, međutim osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP, dok se bitne povrede odredaba parničnog postupka ne mogu isticati u posebnoj reviziji prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP. Kako je pitanje konvalidacije pisanog ugovora o prometu nepokretnosti dovoljno raspravljeno u sudskoj praksi, nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti potrebe za novim tumačenjem prava.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 04.01.2018. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 560.000,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
