U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Krpić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ahmet Hodžić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti testamenta, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3647/23 od 23.01.2024. godine, u sednici održanoj 02.09.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3647/23 od 23.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P P 452/22- 25 od 24.10.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je testament – pismeno zaveštanje od 19.02.2015. godine sada pokojnog VV JMBG ... od oca GG, rođen ...1931. godine iz ..., ulica ..., koji je preminuo ...2021. godine, a koji testament je proglašen kod javnog beležnika Sanje Tomković iz ..., a isti sačinjen u Osnovnom sudu u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola pod R3 8/15 ništav i da kao takav ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 121.719,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3647/23 od 23.01.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog, pa je presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P 452/22-25 od 24.10.2023. godine preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je testament – pismeno zaveštanje od 19.02.2015. godine sada pokojnog VV JMBG ... od oca GG, rođenog ...1931. godine, bivšeg iz ..., ulica ..., koji je preminuo ...2021. godine, a koji testament je proglašen kod javnog beležnika Sanje Tomković iz ..., a isti sačinjen u Osnovnom sudu u Subotici, Sudska jedinica Bačka Topola pod R3 8/15, ništav i da kao takav ne proizvodi pravno dejstvo, pa je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 63.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 28.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima postupka, pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. ZPP, obzirom da je revizija u konkretnom slučaju dozvoljena shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nije tražio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonitosti i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 19.02.2015. godine kod Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli sastavljen je zapisnik R3 8/15 u vanparničnom predmetu predlagača VV iz ..., radi sastavljanja testamenta, kojim je obuhvaćena nepokretnost upisana u ln br. 665 KO ... i to kp. br. 1868 po kulturi njiva 2. klase, ..., u površini od 44,16 m2, njiva 3. klase, ..., od 70,08 m2 u ukupnoj površini od 01,14,24 m2, vlasništvo testatora u celosti. Testamentom tu imovinu testator ostavlja svom unuku ovde tuženom. Taj testament je proglašen kod javnog beležnika 08.02.2021. godine, s tim da kod datuma smrti ostavioca, tj testatora naveden je ...2021. godine. Rešenjem javnog beležnika prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine iza ostavioca i njegove dece ovde tužilje i DD koji su upućeni na parnicu radi utvrđenja ništavosti testamenta od 19.02.2015. godine u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja. VV je sa prvom suprugom imao jednog sina ĐĐ, čiji je sin ovde tuženi, a unuk ostavioca. Iz drugog braka ima dvoje dece, ovde tužilju i DD. Na osnovu nalaza psihologa i neuropsihijatra od 11.02.2011. godine utvrđeno je da se kod ispitanika VV ispoljavaju znaci demencije, da nije sposoban za samostalno življenje i da mu je potrebna pomoć i nadzor druge osobe. Radi se o kombinovanoj formi dementnog procesa: Alzheimerovog tipa sa vaskularnom demencijom F 02. Dementni proces je evidentiran 2011. godine, a testament je sačinjen 2015. godine. U tom periodu došlo je do značajnog pogoršanja psihičkog statusa kod testatora. Zbog navedenog veštaci zaključuju da se kod VV prilikom sačinjavanja testamenta ispoljavala jasna slika propadanja psihičkih funkcija po tipu demencije, što je kompromitovalo njegovu sposobnost za sačinjavanje testamenta, tj njegova sposobnost za sačinjavanje testamenta i odlučivanja prilikom sačinjavanja testamenta 19.02.2015. godine je bila kompromitovana.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje zaključujući da je na nesumnjiv način utvrđeno da je prilikom sačinjavanja testamenta od 19.02.2015. godine sposobnost testatora VV usled propadanja psihičkih funkcija bila kompromitovana, zbog čega je predmetni testament ništav i kao takav ne proizvodi pravno dejstvo.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje ništavosti predmetnog zaveštanja, zbog nedostatka potpune procesne zajednice na strani tuženih – nepotpune pasivne legitimacije, sa pozivom na odredbu člana 211. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, tužbeni zahtev tužilje nije osnovan zbog nedostatka pasivne legitimacije.

Odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Stavom 2. navedene odredbe Zakona propisano je da ako sva lica iz stava 1. tog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom 3. odredbe člana 211. ZPP propisano je da o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje. Naime, u konkretnom slučaju radi se o jedinstvenim i nužnim suparničarima prema kojima se na isti način mora rešiti sporni odnos, pa je u takvoj situaciji bilo nužno da se podnetom tužbom na strani tuženih obuhvate svi zakonski naslednici iza smrti sada pok. VV, odnosno sinovi DD i ĐĐ.

Neosnovano je pozivanje tužilje u reviziji na činjenicu da je jedini pasivno legitimisani tuženi u ovoj parnici zato što je on jedino lice koje po tom zaveštanju nasleđuje, a da DD i ĐĐ, ostaviočevi sinovi nemaju status nužnih i jedinstvenih suparničara, obzirom da se po različitim osnovama pozivaju na nasleđe, kao i da nisu osporavali pismeno zaveštanje, zbog čega nisu ni morali biti obuhvaćeni tužbom. Ovo sa razloga što shodno napred citiranoj zakonskoj odredbi člana 211. ZPP postoji nužno suparničarstvo svih naslednika, dakle ne samo zaveštajnih već i zakonskih naslednika, pa njihov materijalno-pravni odnos zahteva da se nađu u procesnoj zajednici kako bi se postupak mogao voditi i okončati. Zbog toga su svi naslednici zakonski i zaveštajni, nužni i jedinstveni suparničari morali biti obuhvaćeni tužbom, zbog čega je pravilno drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev iz razloga nepotpuno pasivne legitimacije.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je zaključio da su isti neosnovani i bez uticaja na drugačiju odluku suda.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta shodno članu 153, 163. stav 1. i 2. i člana 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković