.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 919/2021
08.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan Miščević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2337/20 od 28.10.2020. godine, u sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2337/20 od 28.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2337/20 od 28.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica u Novom Kneževcu P 296/2019 od 28.07.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 29.627,80 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati, počev od dana podnošenja tužbe 17.04.2018. godine, pa do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 259.730,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2337/20 od 28.10.2020. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je delimično usvojena, delimično odbijena, pa je preinačena prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati 1.494,68 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.04.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka od 48.000,00 dinara, dok je u preostalom nepreinačenom delu navedena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog svih zakonom propisanih razloga, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi isplate, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, na osnovu čega ovaj sud dalje nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službenom glasniku RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 17.04.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 28.133,12 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
