Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete tužilji zbog utvrđene povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu protiv izvršnog dužnika koji je u momentu otvaranja stečaja imao većinski društveni odnosno državni kapital. Pobijana odluka je u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja revizijskog suda od 02.11.2018. godine, o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, tako što Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju tužilja je blagovremeno prijavila svoje potraživanje u stečajnu masu stečajnog dužnika „Terazije“ a.d. Beograd u stečaju, po osnovu neisplaćenih zarada. Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, tužilji je delimično utvrđeno neobezbeđeno potraživanje u trećem isplatnom redu na ime glavnog duga i kamate. Stečajni upravnik je izvršio preračun utvrđenih potraživanja u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu po proporcionalnoj metodi, saglasno Odluci Ustavnog suda Republike Srbije Uz 82/09 od 12.07.2012. godine. Stečajni dužnik je poslovao sa većinski društvenim kapitalom, zbog čega postoji odgovornost tužene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja tužilje.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena. Odredba člana 403. stav 3. ZPP propisuje da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je podneta je 15.09.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 527.932,51 dinar. Kako je navedeni iznos ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković