Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći razloge tuženog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za utvrđenje prava službenosti kolskog i pešačkog prolaza u korist parcele tužioca, kao povlasnog dobra, preko parcele tuženog, kao poslužnog dobra, tako što je isti usvojen, u činjenično-pravnoj situaciji da je tuženi 1974. godine kupio kp br. .. i dvorišnu ogradu postavio unutar svoje parcele, dalje od katastarske granice, pa je deo do katastarske granice uz njegovu saglasnost korišćen kao put od strane pravnih prethodnika tužioca, a od njega samog od 1993. godine, kada je kupio kp br. .. KO ... i sagradio kuću, sve do 2010. godine, kada je tuženi ogradu pomerio i ušao u deo puta kojim je tužilac do tada prolazio, to tužilac ima pravo da zahteva konstituisanje prava službenosti prolaza preko parcela tuženog u smislu člana 49, 50. i 53. Zakona o osnovama svojinskpravnih odnosa. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio primenom odgovarajućeg materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenjae prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 08.08.2011. godine, a vrednost spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić