Protiv pravnosnažnog dela presude donete u drugom stepenu, tužena je na osnovu člana 404. ZPP blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijana presuda zasnovana je na utvrđenju da je tužiocu, aktivnom vojnom licu kao posledica profesionalne bolesti rešenjem nadležnog Fonda priznato pravo na invalidsku penziju počev od 28.12.2013. godine. Sporna šteta predstavlja razliku između primanja koja bi ostvarivao tužilac po redovnom toku stvari i isplaćene invalidske penzije. Pošto je šteta nastala nakon 28.12.2013. godine, a tužba podneta 13.02.2015. godine, prigovor zastarelosti potraživanja odbijen je na osnovu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu činjenice na kojima je presuda zasnovana, Vrhovni sud je stanovišta da je pobijana presuda u skladu sa ustaljenom sudskom praksom vezanom za pravo na naknadu materijalne štete zbog izgubljene zarade i rokove zastarelosti u kojima se pravo može ostvariti. Pitanje vremena saznanja za bolest koja je dovela do invaliditeta tužioca, a posledica je vršenja vojne službe tokom NATO bombardovanja 1999. godine, od značaja je za računanje rokova zastarelosti za naknadu nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti, ali ne i u konkretnom slučaju kada je predmet tužbenog zahteva naknada materijalne štete koja je nastala 28.12.2013. godine i postoji u kontinuitetu od tog vremena. Pošto uz reviziju tužena nije dostavila pravnosnažne odluke sudova kao dokaz drugačijeg postupanja u bitno istovrsnim činjeničnim i materijalnopravnim situacijama, a po oceni Vrhovnog suda ne postoje ni druga pravna pitanja koja bi nalagala potrebu odlučivanja o posebnoj reviziji, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Tužba radi isplate je podneta 13.02.2015. godine, vrednost predmeta spora po članu 28. ZPP je 257.300,40 dinara i postupak je sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti.

Iz iznetih razloga, pošto je pravnosnažna odluka doneta u sporu male vrednosti, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković