Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 934/23 od 07.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1845/21 od 14.11.2022. godine u prvom, drugom, trećem i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke, ukinnuto je rešenje o troškovima sadržano u petom stavu izreke presude Višeg suda u Beogradu P 1845/21 od 14.11.2022. godine i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvog i trećeg stava izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je u odgovoru na reviziju predložio da se ista odbije kao neosnovana i tuženi obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog vanrednog pravnog leka.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana, a ona iz tačke 12. tog člana na koju se revident poziva nije zakonski razlog za taj vanredni pravni lek. U drugostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su uticale ili mogle uticati na pravilnost odluke o izjavljenoj žalbi.

Predmet ovog spora je zahtev tužioca za utvrđenje suvlasničkog udela po osnovu nasleđa zaostavštine pokojne VV, koju čini njen udeo od 1/2 idealna dela na stanu broj ... površine 100 m2 i garaži površine 20 m2 u prizemlju zgrade u Ulici ... broj ... u ..., na parceli ..., upisanoj u list nepokretnosti ... KO ..., stečen u toku bračne zajednice sa tuženim.

Između stranaka nije bilo sporno da su predmetni stan i garaža zajednička imovina tuženog i njegove supruge, sada pokojne VV, stečena u njihovom braku koji je trajao od 23.08.1973. godine do smrti supruge tuženog (19.03.2014. godine). Sporne nepokretnosti tuženi (aktivno vojno lice na službi u JNA) stekao je ugovorom o pribavljanju ličnim sredstvima Ov .../... od 11.12.1992. godine, koji je zaključio sa Državom SFRJ – SSNO – VGD „Beograd 2“. Ugovorna cena ovih nepokretnosti isplaćena je u celosti i tuženi je uz pisanu saglasnost prodavca od 22.10.2004. godine upisao svoje pravo svojine u katastar nepokretnosti – list nepokretnosti ... KO ... .

Stranke su se sporile o visini udela supružnika u sticanju zajedničke imovine.

Prvostepeni sud je primenom odredbe člana 321. Zakona o braku i porodičnim odnosima utvrdio da su predmetne nepokretnosti zajednička imovina tuženog i njegove supruge – tužiočeve sestre, i da tuženi nije isključio zakonsku pretpostavku o jednakim udelima supružnika u sticanju. Po stanovištu tog suda, sporne nepokretnosti stečene su pod beneficiranim uslovima, zbog čega razlozi pravičnosti nalažu da se doprinos supružnika u sticanju odredi kao podjednak, bez obzira što sada pokojna supruga tuženog nije bila zaposlena, jer se doprinosom u sticanju zajedničke imovine ne smatra samo njeno povećanje, već i održavanje postojeće ekonomske vrednosti stečene imovine, što je supruga tuženog činila kroz brigu o zajedničkom domaćinstvu. Utvrdivši na taj način suvlasnički udeo sada pokojne supruge tuženog na spornim nepokretnostima, prvostepeni sud je primenom članova 11, 12. i 13. Zakona o nasleđivanju utvrdio nasledni udeo tužioca na toj imovini.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u pogledu odluke o glavnoj stvari i predloženoj privremenoj meri. Po stanovištu tog suda, u ovom sporu pravilno je primenjeno materijalno pravo kako u pogledu udela tužiočeve sada pokojne sestre u sticanju spornih nepokretnosti tokom braka sa tuženim, tako i u pogledu suvlasničkog udela tužioca na njenoj imovini stečenoj po tom osnovu.

Po stanovištu Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno odlučili o tužbenom zahtevu, ali su pogršeno primenili odredbe Zakona o braku i porodičnim odnosima. Taj Zakon prestao je da važi danom početka primene Porodičnog zakona (01.07.2005. godine). Prema odredbi člana 357. stav 1. u vezi člana 362. stav 1. i člana 363. Porodičnog zakona, odredbe tog Zakona primenjuju se i na porodične odnose koji su nastali do dana početka njegove primene, ako tim Zakonom nije drukčije određeno. Izuzetak je propisan članom 357. stav 3. tog Zakona, kada su u pitanju sudski, odnosno upravni postupci koji su pokrenuti po odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima i ako je do početka primene Porodičnog zakona doneta prvostepena odluka, jer se tada postupak nastavlja po odredbama Zakona o braku i porodičnim odnosima. Taj izuzetak u ovom postupku ne može se primeniti, jer je tužba podneta nakon početka primene Porodičnog zakona.

Porodičnim zakonom, pored ostalog, propisano je: da je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku njihova zajednička imovina (član 171. stav 1.); da se smatra da je upis (u javni registar) izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog do njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176. stav 2.); da se deobom zajedničke imovine, u smislu tog zakona, smatra utvrđenje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini (član 177.); da se deoba zajedničke imovine može vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka (član 178.); da pravo na deobu zajedničke imovine imaju supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije posebne imovine se nisu mogla naplatiti njihova potraživanja (član 181.).

Sudska deoba imovine regulisana je članom 180. navednog Zakona. Prema toj odredbi, deobu zajedničke imovine vrši sud ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o njenoj deobi (stav 1.). U tom postupku važi pretpostavaka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (stav 2.) i da veći udeo jednog od supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine (stav 3.).

U konkretnom slučaju, supružnici – tuženi i tužiočeva sestra do prestanka njihovog braka (član 30. stav 1. Porodičnog zakona) nisu izvršili deobu spornih nepokretnosti koje su stekli tokom braka. To pravo zato pripada tužiocu kao zakonskom nasledniku pokojne supruge tuženog. U tom kontekstu, nisu osnovani navodi revidenta da tužilac, s obzirom na datu naslednu izjavu o prihvatanju i ustupanju svog naslednog dela tuženom (u odnosu na imovinu koja je rešenjem O 3582/14 od 09.10.2014. godine utvrđena kao zaostavština pokojne VV), ne može osnovano tražiti svoj udeo na spornoj imovini kao naknadno pronađenoj imovini ostavilje. Izjava tužioca kojom se prihvatio nasleđa na zaostavštini ostavilje (utvrđenoj navedenim rešenjem) i svoj nasledni deo ustupio tuženom je nasledna izjava iz člana 216. stav 1. Zakona o nasleđivanju – izjava o odricanju u korist određenog naslednika. Nasledna izjava takve sadržine nije negativna, bez obzira na upotrebljenu reč „odricanje“, koja upućuje na neprihvatanje nasledničkog svojstva stečenog po samom zakonu u momentu smrti ostavioca, već pozitivna nasledna izjava. Davanjem takve izjave naslednik saopštava da se saglašava sa pravnim položajem univerzalnog sukcesora, ali da želi da svoj nasledni deo ustupi drugom nasledniku. U tom smislu, naslednik koji ustupa svoj nasledni deo drugom sanasledniku i dalje ostaje ostaviočev univerzalni sukcesor, sa svim pravima i obavezama koji iz tog pravnog položaja proizilaze, uključujući i pravo da učestvuje u raspodeli naknadno pronađene imovine (član 128. Zakona o vanparničnom postupku).

Neosnovani su i revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava prilikom utvrđenja udela tužiočeve pokojne sestre u sticanju spornih nepokretnosti tokom braka sa tuženim. Pravni posao koji je bio osnov sticanja prava svojine tuženi je zaključio u skladu sa članom 9. stav 1. u vezi članova 12. – 15. Zakona o stambenom obezbeđenju u JNA („Službeni list SFRJ“ broj 84/90), koji je prestao da važi tek stupanjem na snagu Zakona o imovini SRJ („Službeni list SRJ“ broj 41/93). Uslovi pod kojima su sporne nepokretnosti stečene nisu bili tržišni, jer je navedenim zakonom propisano da se vrednost stana koji se pribavlja ličnim sredstvima određuje prema prosečnoj ugovorenoj ceni građenja stanova na teritoriji opštine, odnosno grada, odnosno republike, odnosno autonomne pokrajine na kojoj se stan pribavlja, u koju se ne uračunavaju troškovi pribavljanja i komunalnog opremanja zemljišta koje nadoknađuje JNA. Zbog toga su nižestepeni sudovi pravilno odredili podjednak udeo supružnika u sticanju (član 180. stav 2. Porodičnog zakona), imajući u vidu sve okolnosti pod kojima su sporne nepokretnosti pribavljene.

Udeo tužiočeve pokojne sestre u sticanju predmetnih nepokretnosti, utvrđen u ovom postupku, predstavlja naknadno pronađenu zaostavštinu ostavilje na kojoj tužilac ima nasledna prava u smislu odredbi Zakona o nasleđivanju koje su nižestepeni sudovi primenili.

Iz tih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković