Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, učinjena je bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, a revident osnovano na to u reviziji ukazuje, što predstavlja ukidni razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile ugovor o poklonu. Ugovor je overen kod javnog beležnika Miljane Stojanović iz ... pod Opu 366/2019 dana 05.09.2019. godine. Tužilac kao poklonodavac je svom sinu ovde tuženom kao poklonoprimcu poklonio svoj suvlasnički udeo nepokretne imovine koja se nalazi u .... u ulici ... ..., upisano u ln. br. ..., kat.parc. ..., potes ..., zemljište pod zgradom – objektom površine od 102 m2, zemljište uz zgradu – objekat površine od 705 m2, ukupne površine 807 m2 sa udelom 382/807 na zemljištu i porodičnu stambenu zgradu broj 1 površine u osnovi 102 m2 sa udelom ½. Ugovor je zaključen uz saglasnost supruge tužioca budući da je imovina koja je predmet ugovora stečena u braku, a tužilac i njegova supruga VV zadržali su pravo doživotnog plodouživanja i stanovanja na poklonjenoj imovini. Spratni deo predmetne kuće tužilac je ranije poklonio drugom sinu bez ikakvih tereta. Nakon zaključenja ugovora došlo je do nesuglasica između ugovarača kojom prilikom je tuženi prema tužiocu primenio fizičku silu – guranjem tužioca i uputio mu uvredljive reči „Ćorčo jedan“ i „krv će da padne“, što su čuli i videli prisutni svedoci i tužiočeva supruga da bi nakon toga tuženi otišao iz zemlje i više nije kontaktirao roditelje. Tužilac protiv tuženog nije podnosio krivičnu prijavu za nasilje, niti su svedoci, inače policajci, prijavili nasilje, niti je tužilac povodom predmetnog događaja zatražio lekarsku pomoć.

Imajući u vidu da ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima i polazeći od odredbe člana 567. Srpskog građanskog zakona Kraljevine Srbije iz 1844. godine sa izmenama i dopunama od 1864. godine, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi za opoziv poklona. Po oceni prvostepenog suda ponašanje tuženog sadrži elemente grube neblagodarnosti kao poklonoprimca. Preduzetim radnjama tuženi je iskazao prema poklonodavcu neblagodarnost, naneo štetu njegovom životu, telu, časti i narušio njegovu slobodu i imanje. Shodno tome usvojio je tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovu pravnu argumentaciju prvostepenog suda.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u prvostepenom postupku, drugostepeni sud je izveo zaključak da se u konkretnom slučaju ne radi o neblagodarnom ponašanju tuženog. Pri tome, zaključuje da svaka neblagodarnost, moralna greška poklonoprimca prema poklonodavcu ne predstavlja razlog za opoziv uguvora o poklonu već ona treba da bude velika ili gruba, a njena ocena se vrši prema određenom standardu i shvatanjima društvene sredine u kojoj se nalaze. Međutim, u konkretnom slučaju je na osnovu iskaza parničnih stranaka i saslušanih svedoka utvrđeno da je tuženi po zaključenju predmetnog ugovora gurnuo tužioca, ali da tužilac povodom predmetnog guranja nije imao povrede zbog kojih bi zatražio lekarsku pomoć, kao i da mu je tuženi uputio reči uvrede i pretnje koje tužilac nije dokazao kao nasilje, nije policiji prijavio tuženog zbog nasilja u porodici niti su prisutni policajci našli za shodno da izvedu zaključak da se radi o nasilju koji zaslužuje da od njihove strane bude to prijavljeno policiji. Drugostepeni sud je zaključio da se predmetni događaj ne može okarakterisati kao gruba neblagodarnost poklonoprimca prema poklonodavcu koja bi za posledicu imala opoziv ugovora o poklonu. Pri tome imao je u vidu činjenicu da tuženi nije ponovio slične postupke, pa se takvo ponašanje može više okarakterisati kao porodični incident proizašao iz trenutne revoltiranosti tuženog činjenicom da je njegov ugovor opterećen teretom za razliku od ugovora koji je tužilac zaključio sa drugim sinom kojem je poklonio sprat kuće bez ikakvog tereta. Preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave, a na osnovu drugačije ocene utvrđenih činjenica u prvostepenom postupku izveo zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva zaključivši da takvo ponašanje tuženog nema karakter grube neblagodarnosti, već da se radi o porodičnom incidentu koji je uzrokovao revoltiranost tuženog. Ovakav zaključak drugostepeni sud nije mogao izvesti bez otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom. Izvođenje ovakvog zaključka bez otvaranja rasprave i neposrednog uvida u izvedene dokaze ima karakter posrednog zaključivanja koje nema svoje utemeljenje u pravilnosti postupka i pravilnoj oceni činjenica koje su od bitnog značaja za presuđenje. Činjenično stanje koje je utvrdio drugostepeni sud o spornim pitanjima je bitno drugačije od činjeničnog stanja utvrđenog pred prvostepenim sudom pred kojim su dokazi neposredno izvođeni. Selektivnim pristupom pri oceni dokaza drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredbi parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi čl. 8. ZPP, na šta je revident osnovano u reviziji ukazao. Ako smatra da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaze pojedinih svedoka i na tim iskazima zasnovao utvrđenje o nekoj bitnoj činjenici drugostepeni sud je dužan da izvede dokaz neposrednim saslušanjem svedoka da bi formirao i u oceni dokaza obrazložio sopstveno uverenje.

U ovom slučaju drugostepeni sud nije tako postupio, već je sam ivršio ocenu datih iskaza svedoka i stranaka i izveo suprotan zaključak od onoga do kog je došao prvostepeni sud.

Prema pravilima koje sadrži član 567. Srpskog građanskog zakonika postoje dva razloga za opoziv ugovora o poklonu. Jedan je osiromašenje, a drugi je gruba neblagodarnost ili nezahvalnost poklonoprimca. Gruba neblagodarnost predstavlja određeni standard. Njega definiše shvatanje društvene sredine u kojoj se stranke nalaze i posledice koje takvo ponašanje prouzrokuje. Da li je ponašanje tuženog u kategoriji grube neblagodarnosti kao poklonoprimca ili ne mogla je biti utvrđena samo nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom izvođenjem potrebnih dokaza i ocene istih od strane drugostepenog suda.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istim postupiti i nakon pravilno sprovedenog postupka doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković