Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 879/18 od 28.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u stavovima drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu devetom izreke tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona ili odredba Porodičnog zakona koji se odnose na postupak u ovoj vrsti sporova, pa nema ni povrede iz člana 374. stava 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su zaključile brak ... . godine u kom je ... rođen maloletni sin VV, a ... maloletna ćerka GG. Iz nalaza i mišljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara od 23.09.2015. godine utvrđeno je da je Centar predložio model viđanja maloletne dece sa ocem, a imajući u vidu složenu porodičnu situaciju parničnih stranaka predložili su psihološko i psihijatrijsko veštačenje svih članova porodice. Ocenom nalaza i mišljenja komisije veštaka „Dr Laza Lazarević“ od 29.02.2016. godine, te pisanog i usmenog izjašnjenja datog na primedbe tuženog, utvrđeno je da su parnične stranke podobne za vršenje roditeljskog prava, da nema nepovoljnih sredinskih uticaja ni u majčinom ni u očevom okruženju, te da predlažu da se maloletna deca povere majci na dalje podizanje i vaspitanje imajući u vidu da majka u svojoj životnoj organizaciji može više vremena da provede sa decom nego što to očeva organizacija života omogućava, pri tom navodeći i da činjenica da je majka izjavila „da će sve vreme goreti kandilo i da deca neće gledati TV program“ ne ukazuje na bilo kakav psihički problem i da se radi o načinu obrazovanja i vaspitanja koji je u širem smislu prihvatljiv. Ocenom nalaza i mišljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zemun od 22.09.2017. godine, utvrđeno je da u stanu tužilje nema televizora ali da deca igraju kompjuter, da je maloletni VV naveo da voli da igra igrice na kompjuteru i da gleda crtane filmove, te da kod oca imaju televizor ali nemaju kompjuter. U stanu se nalaze ikona Svete Petke i nekoliko manjih ikona u dnevnoj sobi, kuhinji i dečijoj sobi. Navedeno je i da VV ne ostavlja utisak gojaznog deteta iako ima nekoliko kilograma viška, te da su tužilja i njena majka navele da vode računa o njegovoj ishrani. Ocenom nalaza i mišljenja sudsko psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu od 16.05.2018. godine (koji dokaz je izveden na predlog tuženog), kao i odgovora datog na primedbe tuženog, utvrđeno je da veštaci smatraju (imajući u vidu aktuelne potrebe maloletne dece – razvojne, psihološke, potrebe za stabilnom strukturom i sigurnošću, kao i adaptiranost na kontinuitet odrastanja uz majku) da u cilju obezbeđivanja najboljeg interesa maloletne dece nema razloga za promenu roditelja kome su maloletna deca poverena na vršenje roditeljskog prava, kao i da se ne radi ni o kakvom verskom fanatizmu, te da tužilja ima funkcionalni odnos prema religiji.

U postupku je utvrđeno i da je tužilja u periodu od 01.05.2015. godine do 31.10.2015. godine imala mesečnu neto zaradu od 66.140,27 dinara, da je od 01.01.2016. godine zaposlena u Privrednom društvu „DD“ d.o.o. ... na neodređeno vreme, te da je njena prosečna neto zarada u poslednja tri meseca iznosila 61.500,00 dinara. Tužilja stanuje u stanu njene majke, površine 50 m2 i da rashodi oko struje, komunalije, telefona i interneta iznose između 14.000,00 i 15.000,00 dinara. Porez za stan plaća oko 50 evra. Za maloletnu GG mesečno izdvaja 10.000,00 dinara i to: za vrtić, engleski jezik, folklor, izlete, pozorišta, radne listove, a za VV izdvaja 3.000,00 dinara i to: za knjige, školski pribor, izlete i slično. Za njih dvoje za hranu i higijenu izdvaja 30.000,00 dinara, a za garderobu oko 9.000,00 dinara. Ne poseduje automobil i nema nepokretnosti na svom imenu. Maloletna GG je potpuno zdrava, a VV ima povišen holesterol. Tuženi je zaposlen u ... „....“, mesečni iznos neto zarade je 83.047,51 dinara, a sa dodacima za topli obrok i regres je 84.800,01 dinara. Pored navedene zarade tuženi prihoduje i 50.000,00 dinara mesečno kao ... . Živi u stanu od 52 m2 koji je njegovo vlasništvo, podigao je kredit koji otplaćuje još 15 godina sa anuitetom od 47.000,00 - 48.000,00 dinara. Redovno plaća izdržavanje za decu od 24.000,00 dinara. Pored navedenog stana tuženi ima i automobil marke „...“ 2008. godište.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo iz člana 61. i 77. u vezi člana 6. i 266. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), kada je odlučeno da se samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom poveri tužilji, kao majci. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su prilikom donošenja odluke u ovom delu, nižestepeni sudovi pravilno ocenili najbolji interes maloletne dece, uz adekvatnu ocenu mišljenja i nalaza komisije veštaka „Dr Laza Lazarević“ i sudsko psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta, po kome iako su obe parnične stranke podobne za vršenje roditeljskog prava, najbolji interes maloletne dece da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava imajući u vidu da majka u svojoj životnoj organizaciji može više vremena da provede sa decom nego što to očeva organizacija života omogućava.

Pobijanom odlukom nižestepeni sud je ispravno ocenio i sve relevantne okolnosti predviđene članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, koje su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletne dece, uz adekvatnu ocenu i mogućnosti tuženog, koje su utvrđene primenom člana 160. stav 3. istog zakona, pravilno zaključivši da je tuženi u mogućnosti i u obavezi da doprinosi izdržavanju zajedničke dece.

Maloletna deca parničnih stranaka su školskog uzrasta, pa je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo, predviđeno članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, prilikom utvrđivanja njihovih potreba, od čega zavisi i odluka o visini doprinosa njihovom izdržavanju, od strane roditelja sa kojim oni ne žive. Pravilan i potpun razvoj deteta podrazumeva pravo na obezbeđenje najboljih životnih i zdravstvenih uslova (član 62. stav 1. Zakona), kao i pravo na obrazovanje u skladu sa sposobnostima, željama i sklonostima deteta (član 63. stav 1. Zakona). Dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja, dok se visina izdržavanja određuje prema njegovim potrebama, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja (čl. 75, 155. stav 2. i 160. stav 1. Porodičnog zakona). Mogućnosti roditelja, kao dužnika izdržavanja, zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba, obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. Porodičnog zakona). Međutim, prilikom odlučivanja o visini izdržavanja, mora se voditi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, koja se određuje u visini naknade za lica na porodičnom smeštaju, koju utvrđuje nadležno ministarstvo.

Pravilna primena navedenih odredaba Porodičnog zakona (koje su u skladu i sa međunarodnim pravilima koje je naša zemlja ratifikovala), obavezuju sud da prilikom donošenja odluke o izdržavanju dece vodi računa o njihovim najboljim interesima, dok se obaveza roditelja kao dužnika izdržavanja zasniva na kriterijumu odgovornog roditeljstva. To znači da je roditelj koji ne živi sa maloletnim detetom uvek u obavezi da doprinosi njegovom izdržavanju i to bar u visini minimalne sume predviđene članom 160. stav 4. Porodičnog zakona. U slučaju da je roditelj – dužnik izdržavanja u situaciji da može da plaća preko zakonom predviđene minimalne sume izdržavanja, uzimaju se u obzir kriterijumi vezani za njegove mogućnosti (visina zarade, obaveze izdržavanja drugih lica, njegove lične potrebe), ali i veće potrebe dece kao poverilaca izdržavanja i to one koje su iznad minimalnih potreba, u kom slučaju je sud dužan da detetu omogući nivo životnog standarda kakav uživa roditelj – dužnik izdržavanja. Jedino na ovaj način maloletnoj deci se može obezbediti suma neophodna za zadovoljenje njihovih potreba i to egzistencijalnih, zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih.

Pobijanom odlukom ispravno su ocenjene sve navedene - relevantne okolnosti i to najpre potrebe maloletnog VV i maloletne GG, prema njihovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj oni žive u vreme donošenja nižestepenih odluka. Prilikom odlučivanja o visini izdržavanja, cenjene su i mogućnosti tuženog, utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. istog zakona, uz pravilan zaključak sudova da se radi o relativno mladoj osobi, da je zdrav i radno sposoban, te da pored zarade tuženi ima i dodatne prihode, pa je u mogućnosti i da svojim radom ostvari prihod neophodan za izdržavanje svoje maloletne dece, posebno imajući u vidu da nema obavezu izdržavanja prema drugim licima.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su pobijanom odlukom pravilno utvrđene potrebe maloletne dece parničnih stranaka i na taj način osnovano zaključeno da će iste biti delimično podmirene doprinosom tuženog od 15.000,00 dinara za izdržavanje maloletnog deteta VV i od 18.000,00 dinara za izdržavanje maloletnog deteta GG mesečno. Preko visine doprinosa za koji je tuženi obavezan da učestvuje u izdržavanju maloletne dece, a do visine utvrđenih sredstava neophodnih za zadovoljenje ukupnih mesečnih potreba deteta, doprinosiće majka, kako u materijalnim sredstvima tako i radom sa njom.

Nižestepeni sudovi su odluku o visini očevog doprinosa za izdržavanje maloletne dece obrazložili dovoljnim i jasnim razlozima, koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud. I po oceni Vrhovnog kasacionog suda dosuđenim iznosima neće se biti ugrožena egzistencija tuženog, a maloletnoj deci, poveriocima izdržavanja, uz doprinos majke koja samostalno vrši roditeljsko pravo, biće dostupna sredstva u onom obimu koji zadovoljavaju potrebe maloletne dece. Zato su neosnovani revizijski navodi tuženog da je nepravilno primenjeno materijalno pravo jer nije u mogućnosti da daje navedne novčane iznose na ime mesečnog izdržavanja, a tvrdnja da će mu na taj način biti ugrožena egzistencija se ne može prihvatiti. Dosuđena visina izdržavanja maloletnoj deci koja predstavlja obavezu tuženog, kao oca, u skladu je sa interesima i potrebama dece i svim okolnostima postojećim u vreme presuđenja. Takva odluka podložna je promenama u slučaju izmenjenih okolnosti, u skladu sa odredbom člana 164. Porodičnog zakona.

Pravilna je i odluka drugostepenog suda u pogledu troškova postupka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilji i tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nisu uspeli u revizijskom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić