.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9326/2024
24.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca maloletnog AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB, koju zastupa Marko Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženih JKP „Žitorađa“ i Opštine Žitorađa, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Žitorađa, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju sadržanog u presudi Gž 690/23 od 08.02.2024. godine, u sednici održanoj 24.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju sadržanog u stavu drugom izreke presude Gž 690/23 od 08.02.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju sadržanog u stavu drugom izreke presude Gž 690/23 od 08.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 4151/21 od 21.02.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i naloženo tuženima da mu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate iznos od 80.000,00 dinara i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 35.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 45.000,00 dinara, dok je stavom drugim izreke preko dosuđenih a do tužbom traženih iznosa do visine od 50.000,00 dinara za pretrpljeni fizički bol i na ime pretrpljenog straha do visine od 80.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 97.920,00 dinara. Dopunskom presudom obavezani su tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos za pretrpljenu nematerijalnu štetu solidarno isplate zakonsku zateznu kamatu od 21.02.2023. godine do konačne isplate.
Rešenjem Višeg suda u Prokuplju sadržanim u presudi Gž 690/23 od 08.02.2024. godine, stavom drugim izreke, rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude je preinačeno i obavezani su tuženi da tužiocu umesto prvostepenim rešenjem dosuđenog iznosa od 97.920,00 dinara isplati iznos od 81.594,00 dinara.
Protiv rešenja drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da tužilac revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
