U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca M.V. iz N.B., čiji je punomoćnik P.Z., advokat iz N.S., protiv tuženog M.K. iz N.B., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz Z., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 559/14 od 14.01.2015. godine, u sednici održanoj 18.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 559/14 od 14.01.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju – Sudska jedinica u Novom Bečeju P 1540/13 od 15.04.2014. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i da mu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 36.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, sve u paricionom roku. Preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 200.000,00 dinara, tužbeni zahtev je odbijen.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 559/14 od 14.01.2015. godine, usvojena je žalba tuženog i navedena prvostepena presuda preinačena u ožalbenom usvajajućem delu tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2014. godine pa do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati 55.200,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju (sa neblagovremenom dopunom) zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju predlažući da se ona odbije, a zahtevao je naknadu troškova sastava ovog odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda tačke 12. citirane zakonske odredbe je bez uticaja, s obzirom da se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio predsednik Opštine N.B., na koju funkciju je prvi put izabran 2006. godine i ponovo 2008. godine, a koja mu je trajala do 07.07.2012. godine, a sada je odbornik i potpredsednik skupštine AP Vojvodina. Tuženi je u 2008. godini bio odbornik skupštine opštine B. do 2009. godine, a potom ponovo od 07.07.2012. godine, a od 01.06.2013. godine obavlja funkciju zamenika predsednika Opštine N.B.. Tužilac je član Demokratske stranke, a tuženi član Srpske napredne stranke. Dana …godine, u dnevnom listu K. u tekstu sa naslovom „Zapretio ubistvom da bi ostao na vlasti“ i podnaslovom „Ostavljen V. zapretio lideru lokalnog LDP u N.B. zbog toga što je napravio vlast sa naprednjacima a ne sa demokratskom strankom“, objavljen je tekst i to u anterfileu, koji glasi: „SNS – V. imao platu 300.000,00 dinara“ sledeće sadržine: M.K. iz SNS kaže da je bivši predsednik M.M.V. ostao upamćen po izuzetno bahatom ponašanju, plata mu je, kako kaže, bila 300.000,00 dinara, prema podacima opštinske uprave u 2012. godini, ali to nije sve. Ostavili su za sobom astronomske troškove ručkova i večera po ugostiteljskim objektima, telefonski računi su iznosili do 70.000,00 dinara mesečno, a koristili su se službenim telefonima koji koštaju i po 1.000 evra. Ogromna sredstva su trošena nenamenski – kaže K.“. Tuženi, pogrešno naveden kao M. je ovu izjavu novinarima navedenog dnevnog lista dao telefonskim putem. Takođe je utvrđeno da u 2012. godini nije pokrenut istražni postupak u vezi nenamenskog trošenja budžetskih sredstava Opštine N.B. i da tuženi nije putem dnevne štampe i drugih medija demantovao navode iz navedenog teksta lista, za koje podatke je saznao čitanjem N.i. br…. iz avgusta …godine. Utvrđeno je da su telefonski računi tužioca za korišćenje službenih telefona tokom 2012. godine bili različitih mesečnih iznosa, ali manjih od 70.000,00 dinara, osim za avgust mesec od 71.567,00 dinara; da tužiocu nisu kupljeni mobilni telefoni u vrednosti od oko 1000 evra, već tadašnjem zameniku predsednika opštine i da su troškovi ugostiteljskih usluga za celo rukovodstvo SO N.B. za 2012. godinu iznosili 5.125.291,40 dinara, koje račune potpisuje neko od funkcionera opštine, pa i tužilac dok je bio predsednik opštine. Tužilac je u periodu od 01.01.2012. do 31.10.2012. godine, ostvario neto zaradu u ukupnom iznosu od 987.894,74 dinara, a pored zarade je ostvarivao i naknadu po osnovu autorskog prava i ugovora o delu u periodu januar – avgust mesec 2012. godine u iznosu od ukupno 820.762,10 dinara, tako da su njegova mesečna primanja po oba osnova samo u aprilu mesecu iznosila 326.262,27 dinara, a u preostalim mesecima 2012. godine, manje od 300.000,00 dinara mesečno.

Na osnovu saslušanja tužioca, sud je utvrdio da su ga po objavljivanju spornog teksta u listu K., sinovi starosti od … i … godina, pitali hoće li ga hapsiti zbog tog natpisa za koji su čuli od svojih drugova, da su mu se sugrađani prilikom susreta obraćali sa izjavama „kakva si ti lopurda kad imaš 300.000,00 dinara platu a neki ljudi jedva preživljavaju“? i da je zbog ovoga trpeo duševne bolove zbog povrede ugleda i časti. Pre objavljivanja spornog teksta, u N.i. broj …, od avgusta meseca ... godine, objavljen je tekst pod naslovom „Za bivšeg predsednika deset puta veća plata od prosečne plate N., a u podnaslovu tekst „Prethodni predsednik opštine M.V. imao je 300.000,00 dinara mesečno primanja, dok je u to vreme prosečna plata u opštini bila oko 35.000,00 dinara“ i tekst „Visoki telefonski računi predsednika M.V.“.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, a u kontekstu činjenice da tuženi nije pružio uporedne podatke o visini troškova reprezentacije po ugostiteljskim objektima i troškova telefonskih računa za korišćenje službenih mobilnih telefona funkcionera u Opštini N.B., prvostepeni sud je zaključio da su navodi u spornom tekstu dnevnog lista K. od ... godine, delimično tačni i to samo u pogledu činjenica koja se odnose na tužiočevu zaradu, ali da ostali navodi nisu tačni. Polazeći od toga i činjenice da je tužilac kao ugledni građanin Opštine N.B. u čijoj sredini živi i radi i kome su građani te opštine dva puta poklonili poverenje da bude na njenom čelu, smatrao je da su tužiocu povređeni ugled i čast objavljivanjem navedenog teksta u javnom glasilu, zbog čega je on pretrpeo duševne bolove; pa mu je na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), dosudio novčanu naknadu u iznosu od 50.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom odbio tužbeni zahtev tužioca zato što je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja izveo zaključak da navedeni tekst u listu K., sadrži činjenične iskaze koji nisu neistiniti u delu koji se odnosi na visinu tužiočevih računa za korišćenje službenih telefona (jer je navedeno da su računi iznosili do 70.000,00 dinara, a utvrđeno je da je za avgust mesec 2012. godine iznosio 71.567,00 dinara) i na cene nabavljenih službenih mobilnih telefona od 1.000 evra (jer je zameniku predsednika opštine kupljen mobilni telefon u toj vrednosti). Zaključivši nadalje da nije u potpunosti tačan samo činjenični iskaz u pogledu visine tužiočeve zarade od 300.000,00 dinara mesečno, s obzirom da su tužiočeva ukupna mesečna primanja samo u jednom mesecu – aprilu 2012. godine bila u približnoj visini, ali da ta nepreciznost ne može biti osnov za dosuđivanje tražene naknade. Pravilno nalazeći da navedeni novinski tekst u pretežnom delu sadrži tačne činjenične iskaze, a vrednosne sudove samo u delu izjave tuženog da je prethodna opštinska uprava ogromna sredstva trošila nenamenski, što po pravnom stanovištu drugostepenog suda nije usmereno na omalovažavanje ličnosti tužioca, već predstavlja kritiku njegovog rada kao predsednika opštine, ali pritom ne sadrži uvredive izraze i nepristojne reči. Zbog toga je zaključio da tužiocu ne pripada tražena novčana naknada za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, odnosno povrede prava ličnosti u medijima na osnovu člana 200. ZOO.

Pored toga što prihvata izloženu pravnu argumentaciju drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda pravilna iz razloga što navedeni novinski tekst zapravo spada u domen političke rasprave ovde parničnih stranaka jer su obojica javni funkcioneri i političari. Ova lica u domenu medija i javnosti moraju imati veći stepen tolerantnosti od drugih lica – građana. Zbog toga su granice prihvatljive kritike i izlaganje informacija koje se tiču vršenja javnih i političkih funkcija tih lica šire jer je reč o nosiocima javnih i političkih funkcija.

Upravo iz ovih razloga nisu osnovani revizijski navodi tužioca da mu pripada naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova koje je pretrpeo povredom časti i ugleda objavljivanjem navedenog novinskog teksta koji po njemu sadrži vrednosne sudove koji prevazilaze kritičko mišljenje jer navedeni tekst u znatnom delu sadrži činjenične iskaze koji su u pretežnom delu tačni, čije objavljivanje u širem smislu spada u političku raspravu nekadašnjeg i sadašnjeg javnog funkcionera iz iste opštine – ovde parničnih stranaka, pa predstavlja vid prihvatljive kritike tužioca kao političara, a ne njega kao građanina.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Kako troškovi odgovori na reviziju ne spadaju u one troškove koji su potrebni za vođenje parnice na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke presude.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.