U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Vasiljević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ilija Dražić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 601/25 od 26.02.2025. godine, u sednici održanoj 03.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 601/25 od 26.02.2025. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 601/25 od 26.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 2046/22 od 12.11.2024. godine, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocima isplate 371.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za osam procentnih poena počev od 11.04.2014. godine do isplate; u delu kojim je odbijen predlog tužilaca da se odredi privremena mera kojom bi se tuženima, kao vlasnicima zabranilo otuđivanje, opterećivanje i raspolaganje nepokretnosti: broj ...., upis broj ..., folijum ..., tom ... iz arhive, knjiga broj ... iz odeljka broj .., jedinstveni registarski kod ..., opis nepokretnosti – ..., ... sprat, ... vrata, što je jedinica broj ..., na ... spratu, kuće označene brojem ... u ulici ... u ..., gde je deo bloka kome pripadaju brojevi ... i ... u toj ulici, stambenog kompleksa „...“ – namenjena za stanovanje i sastoji se od raznih prostorija i sanitarnih prostorija – ima površinu 146 m2 – graniči se na zapadu sa stanom prva vrata na istom spratu i kućom i sa odmorištem stepeništa gde je ulaz – pored toga na četiri strane sveta graniči se sa Rev 9421/2025 2 vazdušnom ili vertikalnom projekcijom zajedničke zone, na jugu linijom koja deli zidove istog sprata kuće broj ... – njeni udeli u zajedničkim elementima iznose 10% kuće i šezdeseti deo stambenog kompleksa – u skladu sa posebnom normom broj 6 režima zajednice ukupne nepokretnosti, ovoj nepokretnosti se dodeljuje upotreba i raspolaganje parking mesta, brojevi ... i ... i ostava broj ..., koji se nalaze u nivou podruma, upisana je na ime supružnika gospodina VV, nosioca jugoslovenskog pasoša broj ... i gospođe GG1 nosioca hrvatskog pasoša broj ..., za ... kod, sigurnosti verifikacioni kod /.../: ... .... Njihovo zajedničko bračno vlasništvo, stečeno kupovinom, kako stoji u upisu broj ... od 14.04.1994. godine, nepokretnosti broj ..., upisane u folium ..., tom ... arhive, knjiga ..., odeljka ..., izvršenog na osnovu javnobeležničkog zapisa koji je dana 01.02.1994. godine sačinio notar iz ovog grada, gospodin DD, broj ... u njegovom upisniku, tereti: nema upisanih tereta. Sve upisano u javni registar nepokretnosti ... – Registar zemljišnih knjiga ... ...; u delu kojim su tužioci obavezani da tuženima naknade parnične troškove od 848.626,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio ni bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. ZPP, pošto presuda sadrži pravilne i dovoljne razloge o neosnovanosti bitnih žalbenih navoda. Revident ponavlja žalbene navode da je dostava tužbe bila uredna i da suprotno zakonu nije doneta presuda zbog propuštanja. Pošto iz sadržine spisa sledi da tuženi prilikom prvobitne dostave tužbu nisu primili u skladu sa pravilima o ličnoj dostavi iz člana 141. ZPP, drugostepena presuda u ovom delu sadrži jasne i zakonite razloge.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 04.03.2012. godine zaključen je ugovor o zajmu između „...“, pravnog lica registrovanog u .., kao zajmodavca i VV, kao zajmoprimca. U ugovoru je navedeno da se pozajmica vrši u svrhu sponzorstva označenog ... u ... i da ugovor prestaje da važi 31.12.2012. godine, osim ako se po sporazumu ne produži i da će do tog datuma zajmoprimac isplatiti ceo iznos zajma zajmodavcu. Predviđeno je da će naknadu zajmodavcu strane ugovoriti posebnim ugovorom, te da sva prava koja iz njega proističu neće ustupati ni jedna ugovorna strana. Dana 07.11.2012. godine sačinjeno je pismeno koje je naslovljeno kao ugovor. Ispravu su potpisali samo tuženi, supružnici i svoje potpise overili kod notara u ... . Kao druga ugovorna strana označeni su tužioci, supružnici. Ovom ispravom tuženi VV priznaje da tužiocu AA duguje 371.000 evra, sa obavezom da dug vrati u roku 6 – 9 meseci, a tužena GG kao VV supruga daje pristanak na priznavanje duga, kao i ostale preuzete obaveze u meri u kojoj mogu uticati na imovinu i finansijske Rev 9421/2025 3 interese bračne zajednice. Tuženi su ovom ispravom preuzeli obavezu da prodaju svoju nepokretnost, bliže opisani stambeni objekat u Opštini ... u ... i da iz tog novca izmire dug tužicu AA, te se konstatuje da mu nude pun posed na nepokretnosti. Tuženi su preuzeli i obavezu da na zahtev tužioca AA sačine odgovarajući dokument o kupoprodaji, odnosno ustupanju nepokretnosti radi izmirenja priznatog duga u tom dokumentu. Tužilac AA je Okružnom sudu u Luganu podneo tužbu protiv tuženog VV, u kojoj navodi da je od pozajmljenog iznosa u visini 371.000 evra od strane Kompanije „...“ ..., preostao dug za plaćanje od 121.000 evra sa kamatama. U tom postupku tužilac navodi da je pravno lice koje je zajmodavac počev od 30.12.2014. godine u likvidaciji. Pošto je tuženi osporio aktivnu legitimaciju tužioca i istakao da je ugovorom isključeno prenošenje potraživanja na treća lica, sud je rešenjem od 03.11.2017. godine ocenio da je tužba neprihvatljiva, u skraćenom postupku zbog spornih činjenica.

Tužioci u ovoj parnici tužbu zasnivaju na tvrdnji da osim pozajmice pravnog lica „...“ registrovanog u ... postoji drugi ugovor o zajmu istog iznosa između fizičkih lica, kako je to označeno ispravom od 07.11.2012. godine. Ovu tvrdnju, po oceni nižestepenih sudova zasnovanoj na odredbama članova 228. i 231. ZPP nisu dokazali. Sa polazištem na utvrđene činjenice da je iznos od 371.000 evra tuženom VV pozajmilo pravno lice registrovano u ..., da je u svrhu vraćanja 121.000 evra kao preostalog duga po tom ugovoru tužilac inicirao postupak pred sudom u Švajcarskoj i da ta tužba nije prihvaćena zbog osporene aktivne legitimacije, da je po ugovoru zaključenom 04.03.2012. godine bilo isključeno prenošenje potraživanja na treća lica, da tužilac AA nije pružio dokaze da je pravno lice koje je zajmodavac likvidirano i na njega – fizičko lice preneto potraživanje, da pismeno sačinjeno 07.11.2012. godine po svojoj sadržini predstavlja pravni posao ( jednostranu izjavu) o načinu obezbeđenja vraćanja pozajmljenog iznosa a ne samostalni izvor obligacije, nižestepepeni sudovi odbijaju postavljeni tužbeni zahtev iz razloga što ne postoji pravni odnos koji bi tužene činio pasivno legitimisanim u ovoj parnici.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su tužbeni zahtev odbili, kao neosnovan.

Okvire raspravljanja i odlučivanja u svakoj konkretnoj parnici opredeljuju činjenični navodi tužbe i sadržina postavljenog tužbenog zahteva. U toku ovog postupka tužioci nisu pružili dokaze koji bi po članu 231. stav 1. ZPP vodili činjeničnom zaključku da postoji punovažan ugovor, odnosno drugi materijalnopravni odnos između tuženih, kao dužnika i tužilaca, kao poverilaca, koji bi tužioce činio aktivno legitimisanim da zahtevaju isplatu spornog iznosa od 371.000 evra. Naime, tužilac tvrdnju o postojanju neizmirene obaveze tužnih u visini od 371.000 evra zasniva na ispravi sačinjenoj 07.11.2012. godine, čija pravna priroda i dejstvo su pravilno ocenjeni od strane nižestepenih sudova. Razjašnjeno je i da je tužilac pred sudom u Luganu tvrdio da je on pravni sledbenik pravnog lica registrovanog u ..., pošto je inicirao postupak likvidacije 30.12.2014. godine, ali ni pred tim sudom, a ni u ovoj parnici, on nije pružio dokaze da je pravno lice likvidirano i da je nadležni organ na njega preneo potraživanje iz ugovora o zajmu zaključenog 04.03.2012. godine.

Proizlazi da ne postoji punovažan pravni osnov za potraživanje tužilaca u visini od 371.000 evra koji bi ih činio aktivno legitimisanim u ovoj parnici.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke, doneta je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke po reviziji, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković