.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9439/2024
09.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., ..., koju zastupa punomoćnik Darko Veljković advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg 24/24 od 04.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 09.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg 24/24 od 04.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg 24/24 od 04.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4P 125/23 od 12.02.2024. godine odbijen je kao neosnovan prigovor za ubrzanje postupka predlagača AA iz ..., ..., kojim je tražila da se utvrdi da je podnosiocu prigovora u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu P.br.4143/21, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg 24/24 od 04.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) koji je stupio na snagu 01.01.2016. godine regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. zakona propisana su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Nijednom odredbom zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. stav 3. istog zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. propisuje shodnu primenu ZPP-a, ako tim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
Po članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...10/23-dr.zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći razloge predlagača za odlučivanje o reviziji kao izuzetnoj, Vrhovni sud je našao da za ovako odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe, budući da je takva mogućnost dozvoljena samo protiv drugostepene presude, prema izričitom značenju citirane odredbe, što znači protiv odluke o glavnoj stvari, i protiv rešenja pobrojanih u članu 420. Zakona o parničnom postupku protiv kojih je revizija dozvoljena. Dakle, mogućnost posebne revizije nije zakonom predviđena protiv rešenja u postupcima povodom zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- dr.zakon) Vrhovni sud je našao da revizija predlagača nije dozvoljena.
Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim sporovima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinskopravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koji je pritužbenog karaktera i u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda ili sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citiranih zakonskih odredbi nije predviđena kao mogući pravni lek. Stoga izjavljena revizija predlagača nije dozvoljena.
Sa izloženog odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
