Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 1110/24 od 11.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji R1 82/24 od 29.08.2024. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredbe postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, citiranih u obrazloženju nižestepenih rešenja, određena je naknada za katastarsku parcelu, eksproprisanu rešenjem od 20.09.2022. godine, radi izgradnje dela auto-puta E-80, deonica Niš- Merdare, i naknada za biljne zasade sa te parcele, u skladu sa stvarnim statusom zemljišta kao građevinskog zemljišta i obavezan je protivnik predlagača kao korisnik eksproprijacije da predlagačima isplati tržišnu vrednost eksproprisane kat. parcele u iznosu utvrđenom na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke koji se koristio komparativnom metodom, uzimajući u obzir sve relevantne parametre i korektivne faktore i iznos vrednosti biljnih zasada sa eksproprisane nepokretnosti utvrđen iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka iz oblasti poljoprivrede. Ovo zbog toga što je stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-80, deonica Niš-Merdare, 23.11.2017. godine, što znači pre eksproprijacije, predmetna katastarska parcela promenila namenu i postala građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18).

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepena rešenja u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stupanjem na snagu planskog akta pre donošenja rešenja o eksproprijaciji zemljišta u svojini predlagača, izvršena je promena namene predmetne parcele iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Od tog dana predlagači ostvaruju sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, što znači da imaju pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis nepokretnosti i prava na njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti. Nije potrebno ni novo tumačenje člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji. Prema toj odredbi, procenu tržišne cene poljoprivrednog i građevinskog zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, ali to ne znači da se visina naknade ne može određivati i drugim dokaznim sredstvima, imajući u vidu sadržinu člana 136. Zakona o vanparničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko- pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj vanparničnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 18.01.2023. godine i vrednost predmeta spora je za svakog predlagača je iznos od po 396.400,00 dinara, što je ispod revizijskog cenzusa propisanog članom 403. stav 3. ZPP, zbog čega revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 1. i 2. ZPP i članova 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković