.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9517/2022
27.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomonik Dara Hut, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, čiji je punomoćnik Dragomir Nastić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1321/21 od 16.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1321/21 od 16.03.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1321/21 od 16.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1321/21 od 16.03.2022. godine, potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1759/20 od 06.11.2020. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor zaključen između tužioca, kao kupca i tuženih VV i BB, kao prodavaca, overen kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu pod Ov. br. .../.... dana 19.04.2009. godine, o kupoprodaji objekta u izgradnji – kuće sa osnovama temelja 8h12 metara, koji se nalazi u ulici ... broj ... u ..., na delu od 3,10 ari, donji deo placa gledano sa ulične strane katastarske parcele ..., upisane u ZKUL ... KO ..., kao i zahtev kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 10.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2009. godine do isplate i kojom je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 146.250,00 dinara. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor zaključen između tužioca, kao kupca i tuženih VV i BB, kao prodavaca, overen kod Trećeg opštinskog suda u Beogradu pod Ov. br. .../... dana 19.04.2009. godine o kupoprodaji parcele od 3,10 ari - donji deo placa gledano sa ulične strane katastarske parcele ..., upisane u ZKUL ... KO Kumodraž, koji deo je preparcelacijom dobio broj .../... površine 310 m/2 i kojim je tražio da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 10.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2009. godine do isplate. Tužbeni zahtev je odbijen primenom člana 79. stav 2. Zakona o planiranju u izgradnji, člana 103. i 47. Zakona o obligacionim odnosima.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavom izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Ne postoji potreba za novim tumačenjem odredbe člana 79. stav 2.Zakona o planiranju i izgradnji, koji je važio u vreme zaključenja spornog ugovora („Službeni glasnik RS 47/03...39/09), niti člana 103. i člana 47. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.10.2014. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 10.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
