Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž2 60/25 od 19.02.2025. godine, odbio kao neosnovane žalbe tužilje – protivtužene i tuženog – protivtužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Boru P2 72/23 od 23.10.2024. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom i desetom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, četvrtom, šestom, delu sedmog izreke (odbijajući deo) i u stavu osmom izreke, kao i protiv odluke o troškovima postupka, tužilja – protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi sa odredbom člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje – protivtužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje određeno na drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 2014. godine, koji je razveden pravnosnažnom presudom donetom u ovom postupku, u kom delu se presuda ne pobija revizijom. U braku su rođeni sinovi VV ...2014. godine i GG ...2020. godine. Zajednica života stranaka prestala je pre razvoda braka, u maju 2023. godine, kada je tužilja istu napustila. Po prestanku zajednice stranaka, maloletni sinovi su ostali da žive sa ocem. Privremenom merom donetom u ovom postupku, maloletni sinovi su povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Privremena mera nije izvršena, veći deo mal. GG je kod oca, a stariji sin VV odbija kontakt i komunikaciju sa majkom. Tuženi – protivtužilac je rođen 1984. godine. Po zanimanju je ...tehničar. Ostao je da živi u dvoiposobnom stanu, koji je njegovo vlasništvo. Vlasnik je samostalne radnje za prevoz lica PR BB i mesečna primanja koja ostvaruje po tom osnovu su oko 24.000,00 dinara. Prihode ostvaruje i izdavanjem apartmana na Zlatiboru u iznosu od 5.300,00 dinara mesečno. Nema druge obaveze zakonskog izdržavanja. Tužilja – protivtužena je rođena 1981. godine. Po zanimanju je diplomirani ... . Zaposlena je na određeno vreme u Nacionalnoj službi ... sa zaradom od oko 71.000,00 dinara mesečno. Živi u stanu koji je vlasništvo njenog oca. Ne poseduje nepokretnu imovinu. Nema obaveze zakonskog izdržavanja prema drugim licima. Prema nalazu i mišljenju komisije veštaka Instituta za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu, majka poseduje roditeljske kapacitete, privržena je deci, sa povremenim ispadima u sklopu partnerskog sukoba kada zanemaruje dečji interes i njihove trenutne potrebe. Otac poseduje roditeljske kapacitete, privržen je deci i oni njemu, a neophodno je da pomogne majci u uspostavljanju pozitivne relacije sa starijim sinom VV s obzirom na blizak i autoritativan odnos koji on ima sa njim. Mal. VV je blizak sa ocem. Iako negira potrebu za majkom, to nije realan osećaj, jer taj osećaj proizlazi iz njegove ljutnje što je majka napustila zajednicu i zahteva stručnu pomoć, kao i učešće oba roditelja i korekciju njihovog ponašanja, pre svega majke i njenih vaspitnih metoda kažnjavanja i uslovljavanja kojim pospešuje dečakov otpor i nepovrenje prema njoj. Distanciranje mal. VV u odnosu na majku uslovljeno je njenim ponašanjem majke (uslovljavanjem, negativizmom i inatom) što nije način uspostavljanja niti održavanja dobre komunikacije ni sa kim, naročito ne sa detetom, pogotovu kad je nastalo posle visokog razočaranja i povređenosti majčinim odlaskom. Pred veštacima je iskazao želju da živi sa ocem, a po njihovoj proceni, njegovo mišljenje je autentično i on je sposoban da formira svoje mišljenje i da ga izrazi. Mal. GG je privržen majci, željan je nje, s očiglednom potrebom za njenim prisustvom. Privržen je i ocu. Mišljenje komisije je da je u najboljem interesu dece da budu sa roditeljem sa kojim imaju privržen odnos, odnos poverenja i sigurnosti, a da ostvaruju pozitivan i kontinuirani odnos sa drugim roditeljem, uz obustavu partnerskog konflikta i funkcionisanje u interesu dece.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletne dece da mal. GG bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uređeni način održavanja ličnih odnosa sa ocem, a maloletni VV ocu, uz uređeni način održavanja ličnih odnosa sa majkom. Majka je obavezana da doprinosi izdržavanju mal. VV iznosom od 15.000,00 dinara mesečno, a otac da doprinosi izdržavanju mal. GG iznosom od 10.000,00 dinara mesečno, dok je u pobijanom delu odbijen zahtev za iznos od još 40.000,00 dinara.

Pobijana presuda doneta je pravilnom primenom člana 77, 266. stav 1. i 270. Porodičnog zakona i u skladu sa članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, uz procenu najboljeg interesa dece, prema svim konkretnim okolnostima –uzrastu dece, njihovoj zrelosti, potrebama dece sa jedne strane i sposobnostima roditelja da zadovolje utvrđene potrebe dece s druge strane.

Suprotno navodima revizije, Vrhovni sud nalazi da su prilikom donošenja odluke o poveravanju mal. sina VV ocu i održavanju ličnih odnosa mal. VV sa majkom, nižestepeni sudovi pravilno procenili najbolji interes maloletnog deteta u smislu članova 6. i 266. Porodičnog zakona, prihvativši nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka. I po oceni Vrhovnog suda, odluka je pravilna s obzirom da je utvrđeno da otac poseduje roditeljske kapacitete i da adekvatno prepoznaje i zadovoljava potrebe mal. VV, koji je njemu više privržen, ima osećaj poverenja i sigurnosti i u tom smislu je izrazio i svoje mišljenje, koje je sposoban da formira i koje je autentično. Stoga je u najboljem interesu je da mal.VV bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Određenim modelom viđanja, biće omogućen kontinuirani odnos mal. VV sa majkom kao drugim roditeljem, pri čemu postoji potreba korigovanja ponašanja majke radi njenog potpunog funkcionisanja u interesu deteta.

Ukazivanje u reviziji da je Centar za socijalni rad dao predlog da se oba deteta povere majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, bez uticaja je na pravilnost odluke. Ovo stoga što su i Centar za socijalni rad i komisija veštaka oba roditelja procenili da kao roditelje sa odgovarajućim roditeljskim kapacitetima, pa je u konkretnom slučaju sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, a uvažavajući argumente kako organa starateljstva tako i komisije veštaka, kao i iskazane ženje deteta, odlučio o samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane oca.

Pravilna je odluka u pogledu utvrđene obaveze izdržavanja mal. GG od strane oca kao roditelja kome dete nije povereno, u pobijanom odbijajućem delu. Naime, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona cenili sve bitne okolnosti na strani maloletnog deteta, a pre svega njegove potrebe koje su utvrđene u iznosu od 30.000,00 dinara i okolnosti na strani oba roditelja kao dužnika izdržavanja, koje su od značaja za ocenu mogućnosti svakog od roditelja da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta. Stoga, po oceni Vrhovnog suda, pravilno odbijen tužbeni zahtev za iznos preko dosuđenih 10.000,00 dinara, a imajući u vidu uzrast deteta, utvrđene potrebe i mogućnosti tuženog s druge strane.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

dr Ilija Zindović s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković