Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 842/24 od 08.04.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

` Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u predmetu OJT Jagodina Kt.473/19, protiv tužioca kao osumnjičenog, podneta je krivična prijava PU Jagodina, zbog krivičnog dela iz člana 203. stav 1. KZ. Na zapisniku u istom predmetu 18.02.2020. godine, tužilac prihvatio odlaganje krivičnog gonjenja i obavezu da uplati 30.000,00 dinara u humanitarni fond na račun bureta RS u roku od 6 meseci. Tužilac je primio naredbu OJT Jagodina o odlaganju krivičnog gonjenja Kt.br.473/19, Keo.24/20 od 26.02.2020. godine, kao i opomenu br.2 od 22.09.2020. godine, kojom mu je naloženo da uplati navedeni iznos u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja – opomene. Tužilac je uplatio 5.000,00 dinara dana 29.01.2020. godine, dok preostali deo iznosa nije uplatio, pa je protiv tužioca OJT Jagodina dana 10.05.2022. godine podneo optužni predlog Kt.br.473/19 na osnovu kog je sproveden krivični postupak pred Osnovnim sudom u Jagodini u predmetu K 120/22 i tužilac je osuđen za izvršenje navedenog dela presudom Osnovnog suda u Jagodini K 120/22 od 17.01.2023.godine, koja je izvršena 23.02.2023. godine.

Nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima i člana 283 Zakonika o krivičnom postupku, zaključili da tužilac osnovno potražuje isplatu predmetnog novčanog iznosa, smatrajući da je otpao pravni osnov po kom je izvršena uplata tuženoj. Zbog nepostupanja tužioca na naredbi OJT Jagodina nastupila je posledica podnošenja optužnog predloga, pa činjenica da tužilac svoju obavezu iz naredbe za odloženo gonjenje nije ispunio, bez uticaja je na njegov krivičnopravni status, te da nije smetnja za primenu instituta stucanja bez osnova zbog čega je usvojen tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, na šta se u reviziji osnovno ukazuje.

Odredbom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće – da naknadi vrednost postignutih koristi. Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da su bitni elementi ovog izvora obligacije uvećanje imovine jednog lica (obogaćenje), umanjenje imovine drugog lica (osiromašenje), postojanje korelacije između obogaćenja i osiromašenja, i odsustvo (nepostojanje) pravnog osnova za prelazak dela imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Poslednji element se može manifestovati na više načina. Načelno, moguće manifestacije sticanja bez osnova mogu se svrstati u isplatu nedugovanog, obogaćenje s obzirom na osnov koji se nije ostvario i obogaćenje s obzirom na osnov koji je kasnije otpao.

Prema odredbi člana 283. Zakonika o krivičnom postupku, javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osimnjičeni na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe (stav 1.tačka 2.). U naredbi o odlaganju krivičnog gonjenja, javni tužilac će odrediti rok u kojem osumnjičeni mora izvršiti preuzete obaveze (stav 2.).

U konkretnom slučaju, Osnovno javno tužilaštvo u Jagodini je u skladu sa odredbom člana 283. stav 1. tačka 2. i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku donelo naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja za krivično delo, sa obavezom tužioca kao osumnjičenog koju je prihvatio, da uplati određeni novčani iznos koji se koristi za humanitarne svrhe. Sredstva koja se tako uplate dodeljuju se humanitarnm organizacijama, fondovima, javnim ustanovama ili drugim pravnim ili fizičkim licima, po sprovedenom javnom konkursu koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (stav 4. istog člana), a ako osumnjičeni u roku izvrši naređenu obavezu, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog. (stav 3. istog člana).

Radi se, dakle, o uspostavljanju pravne veze između tužioca i tužene na osnovu akta državnog organa zasnovanog na zakonu, čime je konstituisan pravni osnov za umanjenje imovine tužioca. Naime, načelo oportuniteta (odlaganja) krivičnog gonjenja, javni tužilac primenjuje radi postizanja svrhe kažnjavanja i bez vođenja krivičnog postupka na koji je u konkretnom slučaju tužilac pristao preuzimanjem utvrđene novčane obaveze. To je privilegija osumnjičenog utoliko što se ne izlaže krivičnom gonjenju i posledicama koje krivični postupak po svojoj prirodi nosi. Stoga, obaveza naložena osumnjičenom je uslov da ne bude krivično gonjen tim pre što ispunjavanje te obaveze treba da ima za cilj i specijalnu prevenciju. Taj pravni osnov nije prestao da postoji sprovođenjem krivičnog postupka, s obzirom na to da naredba OJT nije uklonjena iz pravnog prometa jer je tužilac nakon (jedne) uplate od 5.000,00 dinara prestao sa plaćanjem i nije ispunio svoju preuzetu obavezu iz naredbe u celini, što je posledično aktiviralo nastavak krivičnog gonjenja.

Sledom iznetog, nasuprot stanovištu nižestepenih sudova, ne radi se o osnovu koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao, već o jednoj od faza u pretkrivičnom postupku po pravilima iz Zakonika o krivičnom postupku, sa različitim posledicama koje zavise od ispunjenja preuzetih obaveza utvrđenih nalogom nadležnog javnog tužioca. Dakle, ukoliko osumnjičeni obavezu ispuni izvesno je očekivano nastupanje odluke o odbačaju krivične prijave i u suprotnom, neispunjenje preuzete obaveze iz naredbe u celini, vodi nastavku krivičnog gonjenja, kao u konkretnom slučaju.

Osim toga, za primenu zakonske odredbe o sticanju bez osnova nedostaje još jedan bitan element, a to je obogaćenje, uvećanje imovine tužene Republike Srbije. Ovo iz razloga što je u skladu sa odredbom člana 283. stav 1. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, tužilac uplatio iznos od 5.000,00 dinara u humanitarne svrhe, a račun budžeta RS je korišćen samo za priliv navedenih sredstava, zbog čega nema uvećanja imovine tužene kao bitnog elementa. Zbog toga je neosnovan zahtev tužioca za isplatu predmetnog novčanog potraživanja sa zakonskom zateznom kamatom na osnovu člana 210. ZOO.

Kako su povodom revizije tužene, nižestepene presude preinačene a tužbeni zahtev odbijen, preinačena je i odluka o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji pa joj na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2, 162. i 163. stav 2. u vezi člana 165. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime traženih troškova za sastav jednog podneska od 9.000,00 dinara, prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme preduzimanja te radnje.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković