Protiv drugostepenog rešenja (stava prvog i trećeg izreke) protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu 404. Zakona o parničnom postupku.

U odgovoru na reviziju predlagač je osporio revizijske navode protivnika predlagača, a troškove povodom sastava odgovora na reviziju je tražio i opredelio.

Odredbom člana 30. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“ br. 46/95 - dr. zakon...14/2022) propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS,“ broj 72/11...10/23 – drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni revizijskog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje revizijski sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji.

Nižestepeni sudovi su, imajući u vidu odredbe člana 41. stav 2. i 42. st.1 Zakona o eksproprijaciji, člana 82. i člana 83. Zakona o planiranju i izgradnji i odredbe Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene državnog puta IB reda broj 27 Loznica – Valjevo - Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac, (veza sa autoputem E-763, Beograd - Južni Jadran, deonica Beograd - Požega), koja je stupila na snagu 15.01.2020. godine zaključili da predmetno zemljište ima karakter građevinskog zemljišta. Primenom odredbe čl. 41. st. 2 Zakona o eksproprijaciji nižestepeni sudovi odredili su naknadu za eksproprisano građevinsko zemljište, s obzirom na to da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava, iz čega proizlazi da se predlagaču ima odrediti naknada za građevinsko zemljište, jer je u momentu donošenja prvostepene odluke i pravno gledano, a i na terenu, predmetno zemljište postalo građevinsko. Konkretne parcele su eksproprisane rešenjem od 02.02.2021. godine, po stupanju na snagu planskog dokumenta kojim je predviđeno formiranje građevinskih parcela, te zemljište u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji ima karakter građevinskog zemljišta. Tržišna vrednost eksproprisanih parcela iznosi 600,00 dinara po metru kvadratnom, što su nižestepeni sudovi utvrdili iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke.

Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Pogrešna primena materijalnog prava na koju revident ukazuje nije razlog za izjavljivanje posebne revizije. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. U konkretnom slučaju izvršena je eksproprijacija koja nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu. Kako je predmetno zemljište privedeno nameni u skladu sa planskim aktima i po zakonu postalo javna svojina, a konkretne parcele su i eksproprisane rešenjem od 02.02.2021. godine, po stupanju na snagu planskog dokumenta kojim je predviđeno formiranje građevinskih parcela, to zemljište u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji ima karakter građevinskog zemljišta. U ovakvoj činjeničnopravnoj situaciji, prema stanovištu revizijskog suda, bez uticaja su odluke na koje se revident poziva u smislu ujednačavanja sudske prakse, budući da su nižestepene odluke donete u skladu sa praksom revizijskog suda.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Predlog je u predmetnom vanparničnom postupku podnet 02.09.2021. godine. Predmet je određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti i isplata te naknade u ukupnom iznosu od 1.968.000,00 dinara, što je protivvrednost 16.740,33 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga.

Prema odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, dozvoljenost revizije u konkretnom slučaju ocenjuje se prema uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima.

Odredba čl. 403. st. 3. Zakona o parničnom postupku propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je pobijana vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je reviziju odbacio primenom čl. 413. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku (koji se shodno primenjuje u konkretnom slučaju na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku), odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova u vezi sa podnetim odgovorom na reviziju, kao u stavu trećem izreke ove odluke, jer se ne radi o potrebnim troškovima u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković