U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tatomir Leković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa zajednički punomoćnik Bojan Milosavljević, advokat iz ..., radi utvrđivanja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 284/22 od 01.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 284/22 od 01.03.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu P 36/21 od 02.12.2021. godine, stavom prvim izreke, tužba tužioca kojom traži da se utvrdi da je vlasnik po osnovu održaja 10 komada aluminijumskih vrata, 3 razvodna ormana za struju sa pripadajućim uređajima (utičnicama i prekidačima), 500 metara kablova za rasvetu, 500 metara kabla za ozvučenje, 70 kvadrata bravarske konstrukcije letnje bašte sa rigipskom i rasvetom, 100 m2 panel sendviča sa ispunom od poliuretana bele boje, odbacuje se kao nedozvoljena. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženima da je vlasnik po osnovu održaja sledećih polovnih pokretnih stvari: 12 komada klub garnitura (kožne), aluminijumske garniture sa podmetačima i naslonom – 25 komada, trosed, dvosed, kožna fotelja, garnitura za sedenje, trosed, 6 garnitura od kovanog gvožđa (sto i 4 stolice u jednoj garnituri), 10 zamrizivača sandučara, sudopera od prohroma za gornji šank, donji unutrašnji šank, šank u amfiteatru sa rashladnim vitrinama, kompresor pumpa za vodu, rashladna komora od 11 m3, ledomat ... od 50 kg leda, aparat za kafu sa mlinom marke ..., 5 ventilatora, radni sto kancelarijski od medijapana obložen crvenom jarećom kožom romboidnog oblika proizveden od preduzeća ..., kožna kancelarijska stolica, 5 stolova od medijapana sive boje dimenzija 50h50, 8 kompleta sanitarije sa ogledalima, 2 klima uređaja marke ..., trofazni kalorifer, 2 plinska topa, radio prijemnik, 1 nosač televizora, 3 računara ..., 3 itisona, 7 komada 3D svetlećih slova, 1 tenda od 100 m2, staklo iznad fontane, viseći podijum, što su tuženi dužni priznati, što ako ne učine ova presuda će poslužiti kao osnov sticanja prava svojine na pokretnim stvarima, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženima isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 706.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 284/22 od 01.03.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Požarevcu P 36/21od 02.12.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tuženi su odgovorili na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/20) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10. i 11. ZPP, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, kao i bitne povrede parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog Zakona koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. S toga, revizijski navod o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 8. ZPP, da je sud protivno odredbama zakona odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo, može biti revizijski razlog, ali je ukazivanje revidenta neosnovano, jer tu povredu nije isticao u žalbi, niti je povreda postupka učinjena pred drugostepenim sudom ( član 407.stav 1. tačka 2.ZPP). Tužilac nije ni postavljao zahtev za upotrebu svog jezika u prvostepenom postupku, s toga nema ni odluke o zahtevu za upotrebu svog jezika.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao zakupodavac, je sa GG iz ..., kao zakupoprimcem zaključio ugovor o zakupu poslovnog prostora pod brojem Ov. .../..., kao i Aneks ovog ugovora Ov. .../.... Navedenim ugovorom i aneksom propisano je da zakupac može izdati u podzakup poslovni prostor – diskoteku „...“ u ..., ... broj ..., pod- zakupcu Preduzeću za ugostiteljstvo i zabavu „DD“ DOO .... Ugovorom je propisano da podzakupodavni odnos može trajati do isteka ugovornog odnosa iz ugovora o podzakupu, a da će za produžetak podzakupa biti potrebna posebna saglasnost zakupodavca. Potom je GG, preko punomoćnika, dana 17.04.2002. godine zaključio ugovor o podzakupu sa Preduzećem za ugostiteljstvo i zabavu „DD“ DOO iz ... Predmet ugovora je upravo navedeni poslovni prostor, vlasništvo tužioca, a rok trajanja je do 30.04.2005. godine. U ugovoru je konstatovano da oprema koju će zakupac uneti jeste njegova svojina sa kojom će slobodono raspolagati, a da je dužan da za vreme trajanja ugovora snosi troškove redovnog održavanja prostorija, da plaća utrošenu električnu energiju, vodu, PTT usluge i druge komunalne usluge. Zakupodavac je takođe saglasan da zakupac na osnovu ovog ugovora ima pravo da izvrši adaptaciju prostorije radi privođenja nameni. Po isteku ugovora o zakupu, kojim su ovde tuženi, odnosno „DD“ DOO iz ..., kao podzakupac u podzakup dobila predmetni poslovni prostor, nakon izvedenih ulaganja i kupovine opreme radi obavljanja ugostiteljske delatnosti, a nakon što je „DD“ DOO prestala da postoji otvaranjem stečajnog postupka, tužilac je preko svog komšije, svedoka ĐĐ zaključao predmetni poslovni prostor i na taj način je tužene lišio državine, kako samog poslovnog protora koji je bio predmet zakupa, tako i pokretnih stvari koje su kupljene radi obavljanja ugostiteljske delatnosti.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca s obzirom na to da tužilac nije dokazao da je u savesnoj državini predmetnih pokretnih stvari, odnosno da je neposredno vršio faktičku vlast više od 10 godina, odnosno od 2008. godine. Tužilac je državinu predmetnih pokretnih stvari stekao na taj način što je nakon prestanka zakupa i podzakupa, objekat zaključao i sprečio tužene da drže predmetne stvari. S obzirom na to da tužilac sve vreme držanja predmetnih stvari zna da one nisu u njegovoj svojini, budući da iz ugovora o podzakupu od 2002. godine proizlazi da je zakupodavac zakupcu predao samo poslovni prostor, a oprema koju će zakupac uneti je njegova svojina i sa njom će slobodno raspolagati, nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine održajem. Nižestepeni sudovi su zaključili da u predmetnom poslovnom prostoru nije bilo stvari GG, prema kome tužilac tvrdi da ima potraživanje, budući da je objekat 2000. godine bio potpuno prazan, ruiniran i uništen. Sudovi su zaključili da tužilac nije dokazao da ima potraživanje prema tuženima da bi se eventualno mogao koristiti pravom retencije.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredaba materijalnog prava odlučili o tužbenom zahtevu odbijanjem.

Naime, odredbom člana 28 .stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savestan i zakonit držalac pokretne stvari, na koje drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine, dok je stavom 3. istog člana propisano da savestan držalac pokretne stvari na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina.

Odredbom člana 32. navedenog Zakona je propisano da na pokretnu stvar koju je njen vlasnik napustio, pravo svojine stiče lice koje je uzelo tu stvar u državinu sa namerom da je prisvoji (okupacija), ako Zakonom nije drugačije određeno.

Održaj je originarni način sticanja prava svojine na osnovu državine određenog kvaliteta i proteka vremena. Da bi tužilac mogao steći pravo svojine treba prema stvari da se ponaša kao vlasnik, a državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna. Zakonom je propisano da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Savesna državina je uslov za sticanje prava svojine kod redovnog i kod vanrednog održaja.U konkretnom slučaju pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da državina tužioca nije savesna i pravilno je odbijen tužbeni zahtev primenom odredbe člana 28. stav 1. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da vlasnik stvari nije na nedvosmislen način ispoljio pravno relevantnu volju da se odriče prava na stvarima, posebno imajući u vidu činjenicu da su tuženi tražili predaju u državinu predmetnih nepokretnosti i da nisu napustili predmetne pokretne stvari. Stoga, nema uslova za sticanje prava svojine na predmetnim stvarima na osnovu odredbe člana 32. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilac nije dokazao da ima potraživanje prema tuženima da bi se koristio pravom retenicije iz člana 286.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima

Na osnovu iznetog primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu nužni. Zbog toga je zahtev tuženih za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165.stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić