Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 964/2024
02.09.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Dragane Mirosavljević, Zorice Bulajić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Miloš Pendić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Maida Toković, advokat iz ..., radi zaštite prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2240/23 od 08.08.2023. godine, u sednici održanoj 02.09.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2240/23 od 08.08.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2240/23 od 08.08.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 652/21 od 13.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi prema tuženima da su oni tužioca, neovlašćenim prelaskom ometali u korišćenju parcela čiji je vlasnik i to kp br. 1243/1, kp br. 491/1, kp br. 486, sve upisane u list nepokretnosti broj 143 K.O. ... i da se tuženima zabrani da prelaze preko navedenih parcela, da se na istima zadržavaju, kao i da se uzdrže od bilo kakvog uznemiravanja tužioca, kao vlasnika navedenih parcela, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 135.950,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 2240/23 od 08.08.2023. godine stavom I izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru P 652/21 od 13.03.2023. godine. Stavom II izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremeno reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 10/2023), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Predmet tražene pravne zaštite je zaštita od uznemiravanja prava vlasništva tužioca na predmetnim parcelama. Pobijana presuda kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da tuženi predmetne parcele u vlasništvu tužioca koriste na osnovu pravnog posla zbog čega prelazak tuženih preko tih parcela nije neovlašćen i neosnovan, već je zasnovan na ograničenju svojinskih prava tužioca koje je on dobrovoljno prihvatio kako bi imao obezbeđen adekvatni putni prilaz do svog porodičnog imanja. Tužilac u reviziji ne ukazuje na razloge zbog kojih bi njegova revizija, u konkretnom slučaju, bila dozvoljena u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu te odredbe zakona.