Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - odluke iz stava prvog izreke u delu kojim je potvrđena odbijajuća odluka za rentu iz stava četvrtog izreke prvostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvljenoj (posebna revizija) primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi BB je podneo odgovor na reviziju.

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva.

Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada štete koju je tužilac, tada petnaestogodišnji dečak, po završetku osnovne škole nakon koje nije nastavio školovanje, pretrpeo kada je tuženi BB vrata svog parkiranog vozila, osiguranog kod AD „Imperijal osiguranje“ (nad kojim je okončan stečajni postupak 18.09.2017. godine), otvorio u momentu kada je je tužilac prolazio na biciklu, kojom prilikom je tužilac pao sa bicikla i zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma drugog slabinskog pršljena, kao i laku telesnu povredu u vidu nagnječenja grudnog koša, zbog čega je tuženi BB osuđen na novčanu kaznu zbog teškog krivičnog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah, fizičke bolove i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti od 15 % je delimično usvojen, dok je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti (koja je slabog stepena) i za naknadu materijalne štete u vidu rente, s obzirom da tužilac nikada nije bio zaposlen, niti je obavljao poljoprivredne radove na imanju svojih roditelja koje čini kuća na placu od 9 ari, i da se izdržava od novčane socijalne pomoći. Sudovi su obrazložili i da bi gubitak radne sposobnosti od 20 % mogao da predstavlja štetu ukoliko tužilac zbog toga ne bi mogao da ostvaruje prihode koji bi inače po redovnom toku ostvario ili mogao da ostvari radom, što tužilac nije dokazao, zbog čega nije bilo osnova za primenu člana 188. Zakona o obligacionim odnosima i za dosuđivanje tužiocu naknade u obliku novčane rente.

Navodi revizije ne ukazuju na pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, zbog kojih bi bilo opravdano dozvoliti izuzetnu reviziju, već su oni vezani za konkretnu činjeničnu podlogu i rešavanje spornog odnosa stranaka. Obrazloženje pobijane presude, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za dosuđivanje novčane rente ne odstupa od odluka nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim niti ujednačenim tumačenjem prava. Revident se ne poziva ni na neujednačenu sudsku praksu te je, s obzirom na sve izloženo, Vrhovni sud našao da nema razloga koji bi opravdavali odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja tužbe. Tužba u ovoj parnici podneta je 18.10.2007. godine, a označena vrednost predmeta spora je 1.000.000,00 dinara (tužbeni zahtev je postavljen na ukupan iznos od 922.059,00 dinara).

Kako označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena, te je odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dragana Boljević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković