.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 975/2021
11.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Blace“ iz Blaca, čiji je punomoćnik Predrag Tomović, advokat iz ..., radi utvrđenja povrede prava potrošača, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1274/20 od 07.12.2020. godine, na sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1274/20 od 07.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1274/20 od 07.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kuršumliji, presudom P 151/20 od 03.08.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je utvrdio da je tuženi povredio pravo tužioca kao potrošača usluge opšteg interesa, na način što je krajem novembra 2016. godine uvođenjem dodatne usluge, naknade za održavanje mernog instrumenta u iznosu od 150,00 dinara, bez prethodne izmene odredbi ugovora, tj. obaveštenja tužioca kao potrošača komunalne usluge, korišćenja vode iz javnog rezervoara, faktičkom jednostranom nepravičnom izmenom ugovora i naložio tuženom kao vršiocu usluge da odmah po prijemu presude nastavi sa vršenjem usluga u skladu sa zakonom, kao pre povrede prava potrošača, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Naložio je tuženom da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 52.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude (stav drugi izreke).
Viši sud u Prokuplju, presudom Gž 1274/20 od 07.12.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kuršumliji P 151/20 od 03.08.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude proizilazi da je prvostepeni sud našao da je tuženi bio u obavezi da postupa u smislu člana 87. Zakona o zaštiti potrošača, te da je kod uvođenja nove usluge, kakva je usluga održavanje mernog instrumenta, bio u obavezi da obavesti potrošača o uslovima i postupcima za primenu uslova ugovora i pravu na raskid pre ugovorenog roka i dostupnosti uslovima i vrstama naknada za održavanje ako trgovac nudi uslugu održavanja, kao i da prilikom zaključenja ugovora potrošaču moraju biti stavljeni na raspolaganje svi relevantni dokumenti, uključujući i tekst ugovora u pisanom obliku ili na trajnom nosaču zapisa, a što isti nije učinio.
U konkretnoj situaciji, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi odredbi člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 25.04.2017. godine. U ovom predmetu nije utvrđena vrednost predmeta spora, niti je određena sudska taksa.
Odredbom člana 140. stav 2. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“ br. 62/14, 6/16 i 44/18) je propisano da, u postupku pred sudom u potrošačkom sporu, u smislu zakona kojim se uređuje parnični postupak, ne plaća se sudska taksa za tužbu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,00 dinara.
Odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 ... 95/18) je propisano da, ako se po odredbama člana 21. do 27. ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.
Kako ovako utvrđena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se kod ovog potrošačkog spora u pogledu dozvoljenosti revizije na osnovu odredbe člana 488. stav 1. ZPP, ima primeniti odredba člana 479. stav 6. ZPP, kao u sporovima male vrednosti, kojom je propisano da, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Prema tome, kako, ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP, a u vezi odredbe člana 488. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
