Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG, svi iz ... i Agencije „Koper inžinjering“ vlasnika DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danijela Aleksić, advokat iz ... i umešača na strani tuženih ĐĐ iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 345/22 od 12.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2023. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 345/22 od 12.04.2022. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 345/22 od 12.04.2022. godine, usvojene su žalbe tuženih i umešača na strani tuženih i preinačena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 1689/18 od 30.07.2021. godine u stavu prvom i trećem izreke, tako da je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete solidarno isplate iznos od 824.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2021. godine, kao dana veštačenja, do konačne isplate i obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 140.324,20 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju.

Tuženi i umešač su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20 – u daljem tekstu ZPP) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 192. stav 4, člana 8. i člana 383. stav 4. ZPP. Odredbom člana 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Prema članu 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom preinačiti prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1.); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2.); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3.); ako smatraju da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4.).Da bi preinačio prvostepenu presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drugačiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepeni sud ima mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju, drugostepeni sud to nije učinio, već je drugačije ocenio nalaz veštaka Aleksandra Apostolovića nego u prvostepenom postupku i izveo suprotan zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva, pa je tako nepravilno primenio gore navedene odredbe Zakona o parničnom postupku, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik parcele .../... i vlasnik dve porodične stambene zgrade postojeće na ovoj parceli, kao i jedne zgrade za zanatstvo i lične usluge. BB, VV i GG iz ... izdato je rešenje o odobrenju za izgradnju stambeno-komunalnog objekta za višeporodično stanovanje u ulici ... broj ... u ... na KP br. .../... sa spratnošću objekta, podrum + prizemlje + 3 sprata dimenzije objekta prema grafičkom prilogu, odnosno aktu o urbanističkim uslovima, a investitorima je naloženo da otvorenim sistemima, rigolama ka sredini parcele ili u kišnu kanalizaciju izvrše odvodnjavanje površinskih voda, dok je u poziciji obezbeđenje susednih objekata navedeno da prilikom izgradnje objekta mora da se pripazi da se ne ugroze objekti i susedne parcele i njihovo korišćenje, kao i statička stabilnost istih objekata na susedniim parcelama, da je potrebno obezbediti tehničke distance, širine od 5 do 10 centimetara od ivičnog zida, radi izvođenja izolacije i formiranja seizmičke izolacije da je u ovom tabelarnom prikazu u delu za stabilnost terena i uslova izgradnje klizišta, plavljenje terena i slično ostalo bez ikakvih navoda. Ove dve parcele međusobno se graniče i obe izlaze na ulicu ... . Ugovor o zajedničkom ulaganju i izgradnji od 14.08.2006. godine zaključen je između umešača ĐĐ iz ..., kao suinvestitora i tuženih BB, VV i GG, kao investitora u kojima se navodi da su ugovarači BB i VV suvlasnici sa GG na KP .../... KO ..., kao i na objektima i da je po članu 2. ovog ugovora predmet bilo zajedničko ulaganje i izgradnja stambeno- poslovne višeporodične zgrade u ..., ... broj ... . Kako ugovarači kao investitori nisu u mogućnosti da samostalno finansiraju izgradnju objekta koji je predmet ovog ugovora, ovim ugovorom uključuju u investiciju prvog ugovarača ĐĐ, sa kojim regulišu međusobna prava i obaveze. Izvođenjem radova na izgradnji objekta tuženih na imovini tužilje nastala je šteta za čije otklanjanje je potrebno 824.120,00 dinara. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 06.06.2019. godine zaključenim između prodavca AA iz ... i kupca GP „Izgradnja R“ DOO Kragujevac stoji da je prodavac upoznao kupca sa činjenicom da sa trećim licima pred Osnovnim sudom u Kragujevcu vodi parnični postupak pod brojem P 1689/18 radi naknade materijalne štete u vezi nepokretnosti koje su predmet prodaje i da su ugovarači saglasni da se za iznose ove štete, koju sporazumno utvrđuju prema obavljenim veštačenjima u označenom predmetu umanji kupoprodajna cena nepokretnosti koju ovim ugovorom prodavac kupcu prenosi u svojinu za 20 m2 novosagrađenog prostora, tako da prodavcu sada tužilji na ime kupoprodajne cene umesto 150 m2 novosagrađenog prostora pripada u svojinu 130 m2 novosagrađenog prostora. Tužilja je sve svoje nepokretnosti, sva tri objekta i parcelu broj .../... KO ... na kojoj su se nalazili objekti prodala ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 06.09.2019. godine GP „Izgradnja R“ DOO Kragujevac, kao kupcu i kupac je porušio kupljene objekte.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio delimično tužbeni zahtev i obavezao tužene da tužilji na ime naknade materijalne štete isplate 824.120,00 dinara, na osnovu odredaba članova 154, 155, 185. stav 1. i 3. i 207. Zakona o obligaciom odnosima.

Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo (odredbu člana 155. ZOO), pa je prvostepenu presudu primenom odredne člana 394.stav 4. ZPP preinačio i tužbeni zahtev tužilje odbio. Drugostepeni sud je stanovišta da tužilja nema pravo na naknadu štete u visini iznosa potrebnog sa sanaciju štete, jer je objekte u toku parnice prodala i njena šteta sa sada ogleda u ostvarenoj manjoj tržišnoj ceni objekta zbog oštećenja na objektu. Međutim, drugostepeni sud smatra da kako tužilja nije postavila tužbeni zahtev u skladu sa štetom koja bi joj pripadala, a ne može ga preinačiti nakon zaključene glevne rasprave, tužbeni zahtev je morao biti odbijen, bez zakazivanja rasprave u smislu odredbe člana 383. ZPP.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 192. stav 4, člana 8. i člana 383. stav 4. ZPP. Tužilja je tražila isplatu iznosa od 824.120,00 dinara, po pravnom osnovu naknade materijalne štete, a u tužbi činjenični osnov zasniva na vrednosti radova i materijala potrebnih za sanaciju štete. Sud nije vezan za pravni osnov tužbenog zahteva u smislu člana 192. stav 4. Zakona o parničnom postupku, upravo zbog toga što je dužan da pravilno primeni materijalno pravo i da radi pravilne primene materijlnog prava pravilno utvrdi sve bitne činjenice na koje upućuje materijalno pravo, a koje stranke iznesu u vidu činjenica ili indicija o činjenicama. Tužilja je u toku parnice prodala nepokretnost, na kojoj su postojala oštećenja koja su nastala zbog izvođenja radova od strane tuženog (novi činjenični osnov) i do prodaje nepokretnosti njen tužbeni zahtev se odnosio na isplatu iznosa koji je potreban za sanaciju objekata. Suprotno stavu drugostepenog suda tužilja nije promenila pravni osnov, koji je i dalje naknada štete, a koja se sada ogleda u manjoj tržišnoj vrednosti nepokretnosti, koja po nalazu veštaka Aleksandra Apostolovića od 21.10.2015. godine iznosi isto koliko i vrednost materijala i radova neophodnih za sanaciju štete na objektu odnosno 824.120,00 dinara, na šta revizija osnovano ukazuje.

Stoga, kako je drugostepeni sud propustio da radi pravilne primene materijalnog prava uzme u obzir nalaz veštaka Aleksandra Apostolovića od 21.10.2015. godine, pri čemu je prvostepeni sud cenio nalaz i mišljenje veštaka građevinske struke Aleksandra Apostolovića od 21.10.2015. godine i dopunski nalaz od 21.5.2021. godine i u celosti ga prihvatio, to drugostepeni sud nije mogao, bez održavanja rasprave pred drugostepenim sudom, u smislu člana 383. stav 4. ZPP da nalaz veštaka ceni na drugačiji način od prvostepenog suda.

Iz navedenih razloga, osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da je preinačujući prvostepenu presudu drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a što je revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je ta povreda postupka bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud otkloni navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, i oceni bitne činjenice za pravilnu primenu materijalnog prava na koje je ukazano ovim rešenjem, kako bi imao mogućnost da donese pravilnu i zakonitu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić