Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Vladimir Stojanović iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Zlatković iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 487/25 od 26.03.2025. godine, u sednici održanoj 25.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 487/25 od 26.03.2025. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 487/25 od 26.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2095/19 od 28.10.2024. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete nastale zbog paljevine na 240 stabala višanja i izgubljene dobiti isplati ukupan iznos od 332.879,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.03.2024. godine kao dana veštačenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 306.716,00 dinara što ukoliko ne plati u datom roku obavezuje se da plati i zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 487/25 od 26.03.2025. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 178.466,00 dinara što ukoliko ne plati u datom roku se obavezuje da plati i zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik“ RS, br. 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov naknada materijalne štete tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu relevantnih odredbi materijalnog prava, a na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Bez uticaja na drugačije odlučivanje su revizijski navodi kojima revident osporava ocenu dokaza od strane prvostepenog suda, imajući u vidu da je na taj način zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 15.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 332.879,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni i protivtužbeni zahtevi odnose na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković