.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 987/2017
16.05.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... kod ..., koga zastupa punomoćnik Miljko Četrović, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Kraljeva, koga zastupa Gradski pravobranilac grada i Direkcije za planiranje i izgradnju Opštine Kraljevo, čiji je punomoćnik BB iz ..., radi utvrđenja prava svojine, državine i naknade, odlučujući o reviziji prvotuženog Grada Kraljevo izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine, u sednici veća održanoj 16.05.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 55/16 od 09.05.2016. godine u stavu II izreke, pa se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi Grad Kraljevo, kao korisnik kp. br. ... KO ..., isplati iznos od 744.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 29.01.2015. godine pa do isplate.
Svaka stranka snosi svoje troškove.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom drugostepenom presudom ukinuta je presuda Osnovnog suda u Kraljevu 18 P 776/14 od 29.01.2015. godine izrekom u stavu II; obavezan je tuženi Grad Kraljevo da tužiocu isplati 744.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 29.01.2015. godine pa do isplate, dok je za veća traženja tužbeni zahtev odbijen.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude prvotuženi Grad Kraljevo je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem SO Kraljevo od 05.06.1964. godine iz poseda pravnog prethodnika tužioca izuzeta je kao nacionalizovano gradsko neizgrađeno zemljište sporna kp. br. ... KO ... u površini od 2,48 ari. Pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda od 04.06.1970. godine na zaostavštini pokojnog VV za naslednike su oglašeni sinovi GG, DD i AA. Između sanaslednika izvršena je fizička deoba nepokretnosti pa je sporna nepokretnost pripala tužiocu. Na terenu (u prirodi) to zemljište predstavlja putno zemljište (deo ulice koja je asfaltirana). Tržišnu vrednost nepokretnosti sud je utvrdio na osnovu izveštaja Poreske uprave.
Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio postojanje prava svojine tužioca na spornoj parceli; obavezao je oba tužena da tužiocu isplate naknadu za oduzetu nepokretnost sa zateznom kamatom počev od 12.01.2011. godine.
Povodom žalbi tuženih drugostepeni sud je održao glavnu raspravu pa je utvrdio da tužilac ima pravo na naknadu po članu 42. Zakona o eksproprijaciji od tuženog Grada Kraljevo.
Na pravilno utvrđeno činjenično stanje nepravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev delimično usvojen.
Naime, drugostepeni sud je izveo dokaz čitanjem rešenja SO Kraljevo br. 01-8932/1 od 05.06.1964. godine iz koga proizilazi da sporna nepokretnost nije eksproprisana već nacionalizovana.
Ako je sporna nepokretnost pravnom prethodniku tužioca nacionalizovana tužilac ne može dobiti naknadu koja bi se ravnala naknadi koja se određuje za eksproprisanu nepokretnost po članu 42. Zakona o eksproprijaciji, jer se radi o različitim osnovama sticanja društvene (državne) svojine.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac spornu nepokretnost prijavio u posebnom postupku kao da je nacionalizovana na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (''Službeni glasnik RS'' 45/2005) koji u članu 9. stav 1. sadrži pravilo da će se vraćanje oduzete imovine ili obeštećenju urediti posebnim zakonom. Nekoliko godina kasnije donet je taj zakon (Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ''Službeni glasnik RS'' 72/11). Nesporno je da tužilac ima pravo na naknadu u novcu u skladu sa tim zakonom.
S obzirom da pravnom prethodniku tužioca, a ni tužiocu nije nepokretnost oduzeta po osnovu ranije važećeg Zakona o eksproprijaciji, niti je izvršena faktička eksproprijacija (bez rešenja) već je zemljište postalo društvena svojina (u suštini državna svojina) po osnovu akta o nacionalizaciji to se u parničnom postupku ne može ostvariti pravo na naknadu tržišne vrednosti oduzetog zemljišta. Zakonodavac je prvo, Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, a kasnije i Zakonom o vraćanju oduzete imovine propisao način ostvarenja povređenog subjektivnog prava (obeštećenja – ostvaruje se u upravnom postupku), zbog čega se naknada kao za eksproprisano zemljište u parničnom odnosno vanparničnom postupku ranijem vlasniku ne može priznati.
Napominje se da je izraženi stav u ovoj presudi u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izloženim u rešenju Rev 3668/10 od 19.01.2011. godine (identična pravna situacija).
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Prvotuženi nije tražio naknadu troškova spora iako bi mu pripadali s obzirom na uspeh, pa je sud na osnovu člana 165. ZPP u vezi čl. 153. i 154. ZPP odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
