.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9919/2024
12.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., Republika ..., VV iz ..., Republika ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marta Hinić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 730/24 od 14.03.2024. godine, u sednici održanoj dana 12.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 730/24 od 14.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 730/24 od 14.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5814/2022 od 30.11.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 5814/2022 od 16.01.2024. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati ukupno 6.913.960,96 dinara i to svakom od tužilaca iznos od po 1.728.490,14 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove postupka od 1.277.570,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 730/24 od 14.03.2024. godine stavom prvim izreke žalba tuženog je delimično usvojena, delimično odbijena, te je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5814/22 od 30.11.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 5814/22 od 16.01.2024. godine preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka od 660.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a potvrđena u preostalom delu, te je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tuženog u ovom sporu nije dozvoljena.
U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka (članovi 25-36 Zakona o eksproprijaciji) i postupka određivanja naknade (članovi 56-62 Zakona o eksproprijaciji i članovi 132-140 Zakona o vanparničnom postupku) faktički oduzeto od njegovog vlasnika i privedeno nameni utvrđenoj planskim aktom kao javna površina - ulica, postoji ujednačena praksa sudova po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade. Obveznik isplate naknade i pasivno legitimisana u tom sporu je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se faktički oduzeto zemljište nalazi, kao titular prava javne svojine na javnoj površini - ulici (koja nije deo auto-puta ili državnog puta I i II reda), kao dobra u opštoj upotrebi u smislu člana 10. stav 2. i 10. Zakona o javnoj svojini, a visina naknade se određuje po tržišnoj vrednosti zemljišta, u skladu sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije.
Iz tih razloga, o posebnoj reviziji tuženog u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP jer je vrednost predmeta spora od 1.728.490,14 dinara niža od vrednosti koja je po toj zakonskoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.
Zbog toga je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i član 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
