Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca „Coin“ DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Olivera Glišić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Lakić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 19858/24 od 24.10.2024. godine, u sednici održanoj 29.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 19858/24 od 24.10.2024. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećem osnovnog suda u Beogradu P 9316/20 od 17.05.2024. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je Ugovor o zakupu poslovnog prostora od 12.08.2015. godine zaveden kod tužioca „Coin“ DOO MB 06314643, PIB: 100285631, sa sedištem u Beogradu, ulica Ljermontova broj 19, pod delovodnim brojem 690/15 dana 14.08.2015. godine na snazi i da proizvodi pravno dejstvo, što je tužena dužna da prizna i trpi; stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 171.300,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 19858/24 od 24.10.2024. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 9316/20 od 17.05.2024. godine i odbačena tužba tužioca; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 146.250,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude; stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. u vezi člana 403. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je ocenio da je u ovoj situaciji revizija dozvoljena, jer je drugostepeni sud ukinuo presudu prvostepenog suda i odbacio tužbu kada je odlučivao o žalbi tužene protiv presude kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.06.2020. godine).

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima predmeta parnične stranke su 12.08.2015. godine zaključile ugovor o zakupu poslovnog prostora – lokala u Beogradu u ulici Goce Delčeva broj 185, na neodređeno vreme. Tužena – zakupodavac je 22.01.2020. godine otkazala tužiocu – zakupcu navedeni ugovor shodno članu 597. ZOO, nakon čega je Trećem osnovnom sudu u Beogradu podnela tužbu za iseljenje iz istog, koja je zavedena pod P 8948/20. Ovde tužilac, kao zakupac, nije prihvatio navedeni otkaz ugovora o zakupu, već je pokrenuo ovu parnicu u kojoj tužbenim zahtevom traži da se utvrdi da je Ugovor o zakupu od 12.08.2015. godine i dalje na snazi i da proizvodi pravno dejstvo.

Treći osnovni sud u Beogradu je presudom P 9316/20 od 17.05.2024. godine zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, pa je isti usvojio odlučujući kao u izreci presude.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene ukinuo presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 9316/20 od 17.05.2024. godine i odbacio tužbu tužioca; obavezao tužioca da tuženoj plati parnične troškove i odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, zauzimajući pravni stav da je tužba tužioca nedozvoljena, jer se traži zaštita subjektivnog prava koje objektivno pravo ne poznaje, da utvrđenje da je ugovor na snazi i da proizvodi pravno dejstvo predstavlja utvrđenje činjenice, što tužbu čini nedozvoljenom, a u svakom slučaju tužbeni zahtev ne bi bio osnovan jer je tužena shodno članu 597. ZOO otkazala tužiocu ugovor o zakupu, zbog čega isti više ne postoji.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je u konrketnom slučaju pogrešno primenio odredbu člana 194. stav 2. ZPP, što proizilazi iz datih razloga drugostepenog suda.

Naime, pravni stav i dati razlozi drugostepenog suda da je u ovoj parnici tužba tužioca nedozvoljena jer tužilac nema pravo da traži utvrđenje činjenice da je navedeni ugovor o zakupu na snazi i da proizvodi pravno dejstvo, te da tužbeni zahtev tužioca u svakom slučaju ne bi bio osnovan jer je tužena shodno članu 597. ZOO otkazala ugovor o zakupu zbog čega isti ne postoji, su kontradiktorni i suprotni odredbi člana 194. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 194. stav 2. ZPP propisano je da se tužba za utvrđenje može podneti ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes.

Iz navedene odredbe proizilazi da se pravni interes kod tužbe za utvrđenje ocenjuje sa stanovišta primene odredaba materijalnog i procesnog prava. Odredbom člana 194. stav 2. ZPP propisani su uslovi za podnošenje tužbe za utvrđenje. Tužilac može podneti tužbu za utvrđenje ako ima pravni interes za pružanje ovog vida pravne zaštite. Pravni interes je procesna pretpostavka o kojoj sud vodi računa po službenoj dužnosti i po prigovoru stranaka, sve do zaključenja glavne rasprave i bitno je da postoji u trenutku donošenja prvostepene odluke o osnovanosti tužbenog zahteva. Zbog nepostojanja pravnog interesa tužba za utvrđenje se odbacuje. Ali to važi samo za prvostpeni sud. Nedostatak te procesne pretpostavke postaje pravno beznačajan donošenjem presude jer nije moguće uticati na njenu tačnost. Zbog navedenog drugostepeni sud ne može ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu samo zbog nepostojanja pravnog intresa. Osim navedenog tužba tužioca da je ugovor o zakupu i dalje na snazi i da proizvodi pravno dejstvo je dopuštena, jer se ona suštinski svodi na zahtev za utvrđenje da između parničnih stranaka postoji pravni odnos, a tužba je podneta pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa (parnica za iseljenje P 8948/20 nije okončana), zbog čega, po nalaženju Vrhovnog suda tužilac ima pravni interes za podnošenje tužbe u ovoj parnici.

Imajući u vidu navedeno, zbog pogrešnog pravnog stanovišta drugostepenog suda da je tužba tužioca u ovoj parnici nedozvoljena, drugostepeni sud se nije ni upustio u suštinsku ocenu žalbe tužene, zbog čega je pobijano rešenje moralo biti ukinuto.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama, pa će pravilnom primenom materijalnog prava meritornom odlukom odlučiti o žalbi tužene donoseći pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz navedenih razloga na osnovu odredbe člana 415. stav 1. u vezi sa članom 460. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković