U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boban Trajković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Poreska uprava ..., radi zaštite uzbunjivača, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž uz 4/2020 od 03.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž uz 4/2020 od 03.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P uz 3/17 od 06.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je od strane tužene tužiocu kao uzbunjivaču preduzeta štetna radnja izdavanjem naloga za raspoređivanje na drugo niže radno mesto, preduzeta štetna radnja preduzimanjem disciplinskih mera izricanje disciplinskih kazni raspoređivanje na niže radno mesto u trajanju od dve godine i prestanak radnog odnosa, kao i da se zabrani tuženoj vršenje i ponavljanje navedenih i drugih štetnih radnji, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu i izmaklu korist u vidu izgubljene zarade za vreme bolovanja, troškova lečenja, troškova odlaska i dolaska u zdravstveni centar, s`obzirom da zbog terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, troškove odlaska i dolaska dece u školu s`obzirom da je tužilac samohrani roditelj i da je iste vozio do škole i nazad, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu usled povrede ugleda i časti, dostojanstva, autoriteta nanošenjem psihičkog, duševnog straha, povrede slobode i prava ličnosti, poremećaja porodičnih odnosa, isplati po osnovu pravične naknade iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da objavi presudu u sredstvima javnog informisanja o trošku tužene kao neosnovan. Stavom petim izreke, ukinuta je privremena mera određena rešenjem Višeg suda u Vranju P uz 1/15 od 26.05.2016. godine. Stavom šestim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka uplati iznos od 274.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž uz 4/2020 od 03.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 23. stav 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Sl. glasnik RS“, broj 128/14), člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. Zakona o parničnom postupku(„Sl. glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kome je drugostepeni sud zasnovao svoju odluku, tužilac je bio raspoređen na radnom mestu koordinator za poslove filijale .. u zvanju samostalnog poreskog inspektora - osnovna funkcija u Filijali Poreske uprave u ... u periodu od 20.03.2015. godine do 14.02.2017. godine kada mu je rešenjem tuženog prestao radni odnos. Pre toga je od 2009. do 2015. godine tužilac bio direktor ove Filijale. Oktobra 2015. godine, trećem licu, advokatu njegove bivše supruge predočen je platni list sa podacima o njegovoj zaradi zbog čega se on obratio direktoru Filijale zbog povrede ustavom zagarantovanog prava na tajnost pošiljke i podataka. Povodom ovog događaja podnosio je i krivičnu prijavu OJT u ... . Novembra 2015. godine dobio je nalog direktora kojim se raspoređuje na poslove utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima i poreza na nasleđe i poklon u Ekspozituri ... za mesec oktobar. Nije postupio po nalogu, već je otišao na bolovanje i tokom bolovanja pokušao da uđe u svoju kancelariju da bi uzeo zaboravljenu ličnu kartu u čemu je sprečen od strane radnika obezbeđenja sa obaveštenjem da zaposleni koji su na bolovanju nemaju pristup drugim prostorijama sem pisarnici. Ovu situaciju prijavio je PU, nakon čega mu je omogućeno da izvrši preuzimanje navedenog ličnog dokumenta. Po povratku sa bolovanja dobio je novi nalog kojim se raspoređuje na poslove utvrđenja poreza na prenos apsolutnih prava sada za mesec novembar i na njega je uložio prigovor. O svim dešavanjima, prigovorima i obraćanjima pismeno je obaveštavao direktora Poreske uprave i lice zaduženo za unutrašnje uzbunjivanje u Filijali ... sa upozorenjem da će tražiti sudsku zaštitu. Dana 02.12.2015. godine dobio je novi nalog od direktorke sa raspoređivanjem na poslove inspektora kancelarijske kontrole Poreske uprave u ... i prebačen je u drugu kancelariju. Na ovaj nalog prigovorio je 03.12.2015. godine a potom je podneo predlog za određivanje privremene mere 17.12.2015. godine za zaštitu kao uzbunjivača, koji je od strane Višeg suda u Vranju usvojen 26.05.2016. godine. Tom privremenom merom naloženo je tuženom da odloži izvršenje i pravno dejstvo naloga od 01.12.2015. godine kojim je raspoređen na drugo niže radno mesto i zabranjeno vršenje raspoređivanje i premeštanje tužioca na drugo radno mesto kao i da otkloni posledice prouzrokovane štetnom radnjom - vraćanje u kancelariju do okončanja postupka. Tuženi je postupio po nalozima iz napred navedene privremene mere. Dana 03.12.2015. godine dobio je nov nalog od direktora sa rasporedom na niže radno mesto na poslovima inspektora kancelarijske kontrole u Filijali Poreske uprave u ... . Protiv tužioca je 2014. godine pokrenut i vođen disciplinski postupak zbog zloupotrebe službenog položaja koji je rezultirao disciplilnskom merom kojom je oglašen odgovornim i on je nakon konačnog rešenja o otkazu radnog odnosa pokrenuo upravni spor pred Upravnim sudom pred kojim je presudom od 05.05.2017. godine uvaženo i poništeno rešenje komisije Vlade RS od 15.04.2015. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na postupanje i odlučivanje.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odlučili odbijanjem tužbenog zahteva za utvrđenje da su prema tužiocu preduzete štetne radnje u vezi sa uzbunjivanjem, zabranu tuženom da ponavlja te radnje i obavezivanje na naknadu štete.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Zakonom o zaštiti uzbunjivača propisano je da je "uzbunjivanje" otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera; da je "uzbunjivač" fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu; da je "štetna radnja" svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj (član 2. tačka 1., 2. i 7.); te da uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu (član 23.).

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi sledi da je ''uzbunjivanje“ između ostalog otkrivanje informacija o kršenju propisa; da uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu; da cilj uzbunjivanja, odnosno otkrivanja informacije je zaštita javnog interesa; da bi se radnja preduzeta od nekog lica okarakterisala kao uzbunjivanje, neophodno je da informacija koja se otkriva ukazuje da je ugrožen javni interes; ali i da je uslov za pružanje sudske zaštite da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, a ne u vezi sa njegovim ličnim statusom ili drugim njegovim pravima.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju radnje tužioca ne mogu se okvalifikovati kao uzbunjivanje u smislu člana 2. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača, jer izvršena obraćanja i prijave koje je tužilac učinio nisu prijave ugrožavanja javnog interesa budući da se odnose na lični status i druga prava vezano za radni odnos tužioca. Pri tom, s obzirom da po logici stvari u vremenskom sledu radnji, štetna radnja prema uzbunjivaču može biti preduzeta samo posle radnje uzbunjivanja i da je disciplinski postupak protiv tužioca pokrenut 2014. godine, (povodom koga je tužilac pokrenuo i upravni spor pred Upravnim sudom), dakle u periodu pre podnetih prijava i prigovora (2015.godine), to otkaz radnog odnosa nije u uzročnoposledičnoj vezi sa tim postupkom, pa ne može biti okvalifikovan ni kao štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem koja bi uživala sudsku zaštitu u smislu člana 23. Zakona.

Kod takvog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, radnje koje je tužilac preduzimao nisu radnje uzbunjivanja u smislu člana 2. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača, niti su označene štetne radnje preduzete prema njemu kao uzbunjivaču u smislu Zakona o zaštiti uzbunjivača, pa je drugostepenom odlukom pravilno potvrđena prvostepena odluka i odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva.

Ostalim navodima revizije se kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti i ponavljaju navodi iz žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, pa su isti ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stavri.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić