O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P-uz 2/20 od 31.10.2022. godine, stavom prvom izreke, utvrđeno je da je tužena izvršila štetnu radnju prema tužiocu kao uzbunjivaču koja se sastoji u premeštanju u neuslovnu kancelariju, ignorisanju na radnom mestu, odbijanju komunikacije i nedavanju poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da ukloni posledice štetnih radnji prema tužiocu kao što je ignorisanje na radnom mestu, odbijanje komunikacije i nedavanje poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen i da zabrani tuženoj da ubuduće na način opisan u stavu jedan dispozitiva ili sličan način vrši štetne radnje prema tužiocu zbog uzbunjivanja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda iznos od 100.000,00 dinara i na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha iznos od 100.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2022. godine, do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da o svom trošku objavi presudu u dnevnom listu „Politika" koji se distribuira na teritoriji Republike Srbije. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kom je tražio da se obaveže tužena da ukloni posledice štetnih radnji prema tužiocu kao što je premeštanje u neuslovnu kancelariju. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 243.366,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž-uz 2/23 od 08.02.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu tako što je odbijen deo tužbenog zahteva da se utvrdi da je tužena izvršila štetnu radnju prema tužiocu kao uzbunjivaču premeštanjem u neuslovnu kancelariju, da se obaveže tužena da ukloni posledice štetnih radnji prema tužiocu, kao što je ignorisanje na radnom mestu, odbijanje komunikacije i nedavanja poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen, te da se obaveže tužena da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne pggete zbog pretrpljenog straha iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2022. godine pa do isplate. U preostalom nepreinačenom delu, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda i odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 23. stav 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 128/14), i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) - ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen u Policijskoj upravi ..., kao inspektor u Odeljenju kriminalističke policije za ... Tužilac je u MUP-u zaposlen počev od 1988. godine, a na poslove ... raspoređen je počev od 2005. godine, koje poslove i dalje obavlja. Rešenjem od 25.08.2017. godine tužilac je u Policijskoj upravi ponovo raspoređen na radno mesto ..., te istim nije promenjeno zvanje niti plata tužiocu, dok se u rešenju ne naznačava opis poslova ovog radnog mesta. Tužilac je u slobodno vreme obavljao i poslove ... ... kluba „..." koji je sve do 1997. godine bio u vlasništvu MUP-a, a nakon toga radi kao neprofitabilna i nevladina organizacija, dok upravu kluba čine radnici MUP-a, a prostorije kluba se nalaze u prizemlju Policijske uprave ... Tužilac je nekoliko puta ukazivao na nepravilnosti u radu tog kluba, a prvi put tokom avgusta 2017. godine kada je ukazao da je trener kluba bez saglasnosti i odobrenja uprave kluba, vodio decu koja su članovi kluba na sportske pripreme. Krajem septembra 2017. godine je obavestio nadležene da je prilikom pregleda snimaka ... kluba naišao na snimak od 04.09.2017. godine na kome se vidi kako njegov nadređeni starešina BB u ... sali više puta šutira i vrši torturu nad uhapšenim licem koje je ležalo vezano na podu i koje je lišeno slobode, dok to posmatra četvoro-petoro ljudi. Tužilac je zbog zdravstvenih problema tražio da ga oslobode noćnog rada i da mu se ograniči rad na terenu, ali pisana naredba o ovome nije doneta, kao ni rešenje kojim se tužiocu menja opis poslova u odnosu na rešenje od 25.08.2017. godine, već je VV usmeno od strane BB rečeno da tužilac ne duži sudske i tužilačke poternice. Nakon usmenih ukazivanja na nepravilnosti, položaj tužioca na radnom mestu je promenjen, tako što je na ponižavajući način pred strankom obavešten da nije zadužen za rad na terenu i vraćen je u kancelariju, raspoređen je na poslove koji obuhvataju samo administrativne zadatke, umesto i na poslove sa terenskim radom koje je ranije obavljao, a ostali zaposleni su počeli da ga izbegavaju i ograničeno komuniciraju sa njim.

Tužilac se dana 02.10.2017. godine pisanim putem obratio tada v.d. načelniku Policijske uprave ... GG, tako što je sačinio informaciju pozivajući se na Zakon o zaštiti uzbunjivača i na Pravilnik o postupanju unutrašnjeg uzbunjivanja u kojoj je naveo da je v.d. načelnika Odeljenja kriminalističke policije PU ... BB učinio više krivičnih dela, kao i mobing radnika PU ..., te da je spreman da dokaze ustupi na raspolaganje, a radi se o video zapisu i naredbama datim pred svedocima. Istog dana tužilac je sačinio i informaciju o spornim situacijama i za ministra policije DD sa istim navodima.

Takođe, dana 02.10.2017. godine rukovodilac grupe za ... delatnost podneo je inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka protiv tužioca sa navodima da je tužilac dana 29.08.2017. godine, dok se nalazio u prepodnevnoj smeni napustio radno mesto bez javljanja rukovodiocu grupe i obaveštavanja o radnim zadacima koje treba da izvrši i nije se vratio u prostorije do kraja radnog vremena, a nije se javljao ni na mobilni telefon rukovodiocu grupe radi upućivanja na zadatak koji je bio neophodan, te postoje osnovi sumnje da je izvršio teške povrede službene dužnosti. Postupajući po podnetoj disciplinskoj prijavi rešenjem disciplinskog starešine od 07.06.2018. godine tužilac je oglašen odgovornim za težu povredu službene dužnosti i izrečena mu je disciplinska mera novčana kazna u iznosu od 20% mesečne osnovne plate uvećane za minuli rad u vremenu od 2 meseca. Postupajući po prigovoru tužioca Disciplinska komisija MUP RS je dana 25.07.2018. godine donela rešenje kojim je usvojei prigovor tužioca, te je rešenje poništeno i predmet vraćen disciplinskom starešini na ponovii postupak, nakon čega je, po saznanjima tužioca, zastarelo sprovođenje disciplinskog postupka, ali tužilac nije dobio rešenje o obustavi istog.

Početkom oktobra 2017. godine celokupna grupa potražnih delatnosti PU sa nadređenim VV preseljena je u novu zgradu gde su dobili kancelarije koje nisu bile uslovne za rad, jer se radilo o staroj zgradi, a jedino je kancelarija VV imala klima uređaj koji je bio ugrađen od strane njegovog prethodnika. Tužilac i ĐĐ, takođe zaposlena u grupi za ... delatnosti, od strane VV smešteni su u kancelariju koja je bila najneuslovnija i u najlošijem stanju. VV je sačinio akt u pisanoj formi u kome je pisalo ko od zaposlenih duži koje predmete i po tom spisku tužilac je trebao da radi isključivo po potragama raspisanim od strane područnih prekršajnih sudova, da ispisuje i obustavlja potrage, ali nije smeo da izađe na teren, odnosno usmeno mu je rečeno da ne sme da kroči van kancelarije. VV je nekoliko puta pred ĐĐ rekao tužiocu da mu je BB naložio da ne sme da se kreće po zgradi i da napušta kancelariju, čak mu je jednom prilikom u prisustvu ĐĐ rekao da ne sme da izađe iz kancelarije čak ni u toalet i da, ako ovi iznad njega polude, biće u velikom problemu. Drugi zaposleni u ... delatnostima nisu imali ta ograničenja, te su u zavisnosti od potrebe posla mogli da napuštaju kancelarije, kao i da sarađuju sa drugim grupama.

Postupajući po prijavi tužioca kao uzbunjivača, Služba za specijalne istražne metode sastavila je dana 07.05.2018. godine izveštaj o preduzetim radnjama povodom informacija u vezi sa unutrašnjim uzbunjivanjem u kome je između ostalog navedeno da je sektor unutrašnje kontrole već proverio navode koji se tiču nepravilnosti u radu pojedinih starešina uzbunjivača i preduzeo mere iz svoje nadležnosti, odnosno obavestio je javno tužilaštvo, te su pokrenuti krivični postupci u kojima se izvode dokazi i utvrđuje se eventualna krivična odgovornost okrivljenih, te je zaključeno da je sektor unutrašnje kontrole, kao nadležna organizaciona jedinica kod poslodavca MUP RS, obavešten o svim nepravilnostima, koje je uzbunjivač naveo u svojoj informaciji i da je u skladu sa tim preduzeo odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti, te kako se povodom navoda iz informacija o pomenutom snimku iz ... sale već vodi krivični postupak sledi da uzbunjivač nije otkrio nove informacije koje ukazuju na nepravilnosti u radu i koje bi zahtevale predlog mera radi otklanjanja istih.

Pre ovog perioda tužilac je bio uvažavan i poštovan kao jedan od starijih kolega, koji odnos se promenio. Nakon svih ovih događaja tužilac ima zdravstvenih problema, najviše sa srcem i u više navrata se javio lekarima, pa je privremeno bio i sprečen za rad, a takođe je trpeo i trpi psihički pritisak. Sve do promene rukovodstva koja se desila tokom novembra 2020. godine, tužilac je bio izopšten iz radnog okruženja i kolege su retko komunicirale sa njim. Sa promenom rukovodstva i grupa za potražne delatnosti vraćena je u ranije prostorije i tužilac je smešten u uslovnu kancelariju za rad, te je formalno počeo da obavlja poslove u skladu sa rešenjem o raspoređivanju. Međutim i dalje je prisutno neodgovarajuće ophođenje nadređenih EE i VV prema tužiocu jer dobija od njih zadatke koji prevazilaze njegovu radnu sposobnost.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka proizzi da je usled navedenog događaja kod tužioca došlo do javljanja straha srednjeg do visokog intenziteta za egzistenciju u slučaju gubitka posla (6 do 7 stepeni) počev od septembra 2017. godine, koji strah je trajao i povremeno rastao do nivoa visokog intenziteta u situacijama kada se tužilac osećao ugroženo za sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice. Usled navedenog ponašanja tužene tužilac je trpeo duševne bolove u vezi sa posledicama proisteklim iz uzbunjivanja koji su doveli do izraženih psihosomatskih poremećaja odnosno do aktivacije nervnog sistema, usled čega je tužilac imao brojne telesne tegobe koje su dodatno izazvale uznemirenost i strah egzistencijalne prirode.

Tužilac je trpeo duševne bolove srednjeg stepena do aprila 2021. godine, a zatim je trpeo duševne bolove blagog stepena koji traju do danas.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je s pozivom na odredbe člana 2. tačka 1., člana 7., člana 8., člana 21. stav 1., člana 23. stav 1. i 2. i člana 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača i članova 155. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da je radnja uzbunjivanja izvršena najpre usmenim putem septembra meseca 2017. godine, a zatim pismenim putem 02.10.2017. godine tako što je tužilac ukazao na nepravilnosti i malverzacije policijskih službenika u ... klubu, kao i ukazivanje na ponašanje nadređenog BB na snimku video nadzora od 04.09.2017. godine, nakon čega su štetne radnje u vezi sa uzbunjivanjem trajale u kontinuitetu od početka oktobra 2017. godine pa i nakon podnošenja tužbe, sve do novembra 2020. godine. Kako je tužilac učinio verovatnim da su prema njemu učinjene štetne radnje zbog dostavljanja informacija, što je sve dovelo do poremećaja psihičke ravnoteže kao posledice štetnih radnji, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio nalazeći da je isti osnovan i opredeljen u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, osim u delu u kojem je tražio da se obaveže tuženi da ukloni posledice štetnih radnji prema tužiocu kao što je premeštanje u neuslovnu kancelariju, budući da se sam tužilac izjasnio da je navedena štetna radnja otklonjena i da je ponovo raspoređen u uslovnu kancelariju za rad počev od novembra 2020. godine.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužena kao poslodavac prema tužiocu preduzela štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem koje se sastoji u ignorisanju na radnom mestu, odbijanju komunikacije i nedavanju poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen. Ovo stoga što je utvrđeno da je nakon izvršenog uzbunjivanja tužiocu usmeno naloženo da više ne postupa po ... sa terenskim radom već samo administrativno, iako poslodavac nije doneo novo rešenje o raspoređivanju, odnosno rešenjem utvrdio ograničenja tužioca u radu u skladu sa medicinskom dokumentacijom, a posebno što je tužiocu bilo zabranjeno da napušta kancelariju, te mu je bilo zabranjeno da ide i u toalet bez javljanja, a da takvo ograničenje nije važilo za druge zaposlene u potražnim delatnostima niti je isto izvršeno zvaničnom naredbom ili rešenjem. Navedenim postupanjem tužene prema tužiocu su preduzete štetne radnje koje su u uzročno posledičnoj vezi sa izvršenim uzbunjivanjem, imajući pre svega u vidu da su iste preduzete neposredno nakon izvršenog uzbunjivanja, te da je navedenim postupanjem tužilac stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na ostala zaposlena lica u grupi za ... delatnost. Takođe navedenim postupanjem tužiocu su povređeni ugled i čast kao deo ljudskog dostojanstva, te je pravilno prvostepeni sud dosudio tužiocu potraživani iznos od 100.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda.

Po oceni drugostepenog suda, premeštanje tužioca u neuslovnu kancelariju nije u vezi sa uzbunjivanjem, jer je činjenično utvrđeno da je početkom oktobra meseca 2017. godine celokupna grupa potražnih delatnosti preseljena u zgradu u kojoj su sve kancelarije bile neuslovne za rad, a sa njim je u kancelariji bila i ĐĐ, te je u tom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Takođe, kako su, nakon smene rukovodstva, otklonjene posledice štetnih radnji prema tužiocu, kao što je ignorisanje na radnom mestu, odbijanje komunikacije i nedavanje poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen, neosnovan je deo zahteva tužioca da se tužena obaveže da iste otkloni. Pravilno je, pri tom prvostepeni sud zabranio tuženom da ubuduće na opisani ili sličan način vrši štetne radnje prema tužiocu zbog uzbunjivanja, koja zabrana ima preventivni značaj u cilju zabrane ponavljanja štetne radnje. Takođe, strah koji je tužilac lično osećao nije objektiviziran, a utvrđene štetne radnje preduzete prema tužiocu kao uzbunjivaču nisu bile usmerene na prestanak radnog odnosa tužioca kod tužene čime bi bila ugrožena njegova egzistencija i egzistencija njegove porodice, niti su bile usmerene na ugrožavanje njegove bezbednosti i bezbednosti njegove porodice, zbog čega je prvostepena presuda preinačena u delu tužbenog zahteva za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah i tužbeni zahtev je u tom delu odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev u delu kojim je utvrđeno da je tužena izvršila štetne radnje prema tužiocu kao uzbunjivaču koje se sastoje u ignorisanju na radnom mestu, odbijanju komunikacije i nedavanju poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen, u delu kojim je zabranjeno tuženoj da ubuduće na opisani ili sličan način vrši štetne radnje prema tužiocu zbog uzbunjivanja i u delu kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda iznos od 100.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom.

Zakonom o zaštiti uzbunjivača propisano je da je "uzbunjivanje" otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera; da je "uzbunjivač" fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu; da je "štetna radnja" svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj (član 2. tačka 1., 2. i 7.); te da uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu (član 23.).

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi sledi da je ''uzbunjivanje“ između ostalog otkrivanje informacija o kršenju propisa. Uzbunjivač, prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, ima pravo na sudsku zaštitu. Cilj uzbunjivanja, odnosno otkrivanja informacija je zaštita javnog interesa. Da bi se radnja preduzeta od nekog lica okarakterisala kao uzbunjivanje, neophodno je da informacija koja se otkriva ukazuje da je ugrožen javni interes. Uslov za pružanje sudske zaštite je da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, a ne u vezi sa njegovim ličnim statusom ili drugim njegovim pravima. U slučaju nanošenja štete zbog uzbunjivanja, uzbunjivač ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, koje se navodima revizije ne dovodi u sumnju, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužena kao poslodavac prema tužiocu preduzela navedene štetne radnje koje se sastoje u ignorisanju na radnom mestu, odbijanju komunikacije i nedavanju poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen, da su štetne radnja preduzete u vezi sa uzbunjivanjem, otkrivanjem informacija od strane tužioca o nepravilnostima u radu džudo kluba koji je pod upravom tužene i ukazivanje na ponašanje nadređenog BB na snimku video nadzora od 04.09.2017. godine, te da je tužiocu zbog uzbunjivanja, navedenim štetnim radnjama naneta šteta. Kako je zbog preduzetih radnji uzbunjivanja tužilac pretrpeo nematerijalnu štetu u vidu povrede časti i ugleda, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, koja je pravilno odmerena u skladu sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovano se revizijom ukazuje da prema tužiocu nisu preduzete štetne radnje u vezi sa ubunjivanjem i da je tužilac oslobođen terenskog rada i zadužen samo administrativnim zadacima po molbi samog tužioca, usled zdravstvenih problema, a imajući u vidu da tužena nije rešenjem utvrdila ograničenja tužioca u radu u skladu sa medicinskom dokumentacijom, a posebno što je tužiocu bilo zabranjeno da napušta kancelariju, te mu je bilo zabranjeno da ide i u toalet bez javljanja, a da takvo ograničenje nije važilo za druge zaposlene u potražnim delatnostima, niti je isto izvršeno zvaničnom naredbom ili rešenjem, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pri čemu si i ostali zaposleni ograničeno komunicirali sa tužiocem, a što je sve izmenjeno promenom rukovodstva 2020. godine.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada s usvojili tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da o svom trošku objavi presudu u dnevnom listu „Politika“ koji se distribuira na teritoriji RS, a imajući u vidu da su, sa promenom rukovodstva 2020. godine, uklonjene posledice štetnih radnji prema tužiocu kao što je kao što je ignorisanje na radnom mestu, odbijanje komunikacije i nedavanje poslova i radnih zadataka u skladu sa radnim mestom na koje je raspoređen, pri čemu je tuženom zabranjeno da ubuduće na opisani ili sličan način vrši štetne radnje prema tužiocu zbog uzbunjivanja, koja zabrana ima preventivni značaj u cilju zabrane vršenja i ponavljanja štetne radnje, a tužiocu je je pružena novčana sastisfakcija za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, na koji način su u potpunosti uklonjene sve posledice štetnih radnji prema tužiocu, zbog čega je neosnovan zahtev za objavljivanjem presude u dnevnom listu „Politika“.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke, a na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv preinačujućeg dela pobijane presude, u smislu člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije. Budući da je u ovom delu pravnosnažne presude, odbijen tužbeni zahtev u odnosu na tuženu, to saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, pravnosnažnu presudu u tom delu tužena ne može pobijati ovim vanrednim pravnim lekom zbog nedostatka pravnog interesa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, imajući u vidu da je tužena u revizijskom postupku uspeli u srazmerno neznatnom delu , pa joj ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerke, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić