Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Katarine Manojlović Andrić, Jelice Bojanić Kerkez i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3958/17 od 29.01.2018. godine, u sednici veća održanoj 25.08.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3958/17 od 29.01.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3958/17 od 29.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 214/17 od 08.06.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da, na novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, na ime tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Kraljevo zakonom predviđene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunate po stopi na dan uplate i da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da plati tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 24.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3958/17 od 29.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 214/17 od 08.06.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2057/2018 od 05.09.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3958/17 od 29.01.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3958/17 od 29.01.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 214/17 od 08.06.2017. godine, a tužba tužioca je odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 580/2019 od 07.04.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2057/18 od 05.09.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2057/18 od 05.09.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3958/17 od 29.01.2018. godine.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

U ovom sporu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoje zakonski razlozi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana drugostepena presuda zasnovana je na pravilnoj primeni relevantnog materijalnog prava sadržanog u odredbama članova 2, 4. i 51. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u vezi sa članom 105. Zakona o radu i odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje ne zaslužuju novo tumačenje. U pogledu sudske nadležnosti za odlučivanje o samostalnom zahtevu zaposlenog za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne postoji odstupanje od pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.03.2019. godine, usvojenog u vršenju nadležnosti tog suda predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, kojim je praksa redovnih sudova po tom pitanju usklađena sa pravnim stavom Ustavnog suda.

Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Parnični postupak za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog je poseban postupak iz radnih odnosa. Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa, kakav je u suštini i spor za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima, u skladu sa članom 403. stav 3. ZPP. U tužbi podnetoj 19.01.2017. godine nije određena vrednost predmeta spora. Tužilac je opomenut da plati taksu za tužbu u iznosu od 2.500,00 dinara. Taksa obračunata u tom iznosu odgovara vrednosti predmeta spora preko 10.000,00 dinara do 100.000,00 dinara (tarifni broj 1, tačka 1, alineja 2 Taksene tarife), što očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavnog za dozvoljenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP.

Sledstveno izloženom, revizija tužene nije dozvoljena, zbog čega je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić