Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Jasminke Stanojević, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Odreda Žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1245/17 od 25.05.2017. godine, u sednici održanoj 17.08.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1245/17 od 25.05.2017. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1245/17 od 25.05.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 670/16 od 15.12.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da na ime tužioca plati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine na mesečne osnovice i to dodatka na platu po osnovu noćnog rada, dodatka na platu po osnovu rada u neradne dane, verskih i državnih praznika i dodatka na platu po osnovu prekovremenog rada, kao i da po izvršenoj uplati tužiocu dostavi dokaz. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 24.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1245/17 od 25.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1639/2018 od 19.09.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1245/17 od 25.05.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1245/17 od 25.05.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 670/16 od 15.12.2016. godine, i tužba odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 585/2019 od 03.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1639/18 od 19.09.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1639/18 od 19.09.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1245/17 od 25.05.2017. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).

Članom 404. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine na mesečne osnovice i to dodatka na platu po osnovu noćnog rada, dodatka na platu po osnovu rada u neradne dane, verskih i državnih praznika i dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, a koji su dosuđeni pravnosnažnom presudom.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje su sastavni deo zarade (plate) prema članu 104. i 105. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) i članu 2. stav 1. i 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10, 108/13, 99/14 i 95/18). Navedenim odredbama doprinosi za obavezno socijalno osiguranje svrstani su u kategoriju prava zaposlenih iz radnog odnosa, u smislu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06) i člana 12. stav 1. Zakona o radu koji, između ostalog, kao jedno od osnovnih prava zaposlenih garantuje pravo na odgovarajuću zaradu. Uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je zakonska obaveza poslodavca, koji je i obveznik doprinosa i obaveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove. Iz tog razloga poslodavac je dužan da obračuna i uplati doprinose u svoje ime, a u korist zaposlenog. Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja, što je izričito propisano članom 6. stav 1. tačka 1. i 2. i članom 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ br. 84/04, sa izmenama i dopunama).

Članom 1. ZPP je propisano, da, ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građansko pravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Kada se pođe od navedenih odredbi Zakona o radu i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, doprinosi, kao sastavni deo zarade koji se moraju uplatiti istovremeno sa njenom isplatom predstavljaju kategoriju prava zaposlenog iz radnog odnosa garantovanog Ustavom i Zakonom o radu, pa se u toj situaciji radi o sporu o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, o kojem je na osnovu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08, sa izmenama i dopunama), nadležan da odlučuje sud primenom pravila o parničnom postupku, na osnovu člana 1. ZPP. To što su sredstva doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u smislu člana 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, i na osnovu člana 65. tog zakona, između ostalog, u postupku utvrđivanja i naplate doprinosa primenjuju i odredbe Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02, sa izmenama i dopunama), koji u članu 3. stav 2. između ostalog upućuje i na primenu pravila opšteg upravnog postupka, nije smetnja za meritorno odlučivanje u ovoj parnici iz radnog odnosa.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke, jer u ovom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava i ujednačavanje sudske prakse, a navedeno je i u skladu sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti propisane članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na Sednici građanskog odeljenja od 12.03.2019. godine.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.09.2016. godine, u istoj nije označena vrednost predmeta spora, a taksa na tužbu je određena u visini od 2.500,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora od 25.000,00 dinara.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost revizije, to revizija tužene nije dozvoljena, sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić