Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju tužioca.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 301/2017 od 08.06.2017. godine, odbijena je, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3067/16 od 08.09.2016. godine.

Odlukom Ustavnog suda Už 11420/2017 od 21.06.2022. godine, stavom prvim izreke usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 301/17 od 08.06.2017. godine, u delu odluke o zahtevu za naknadu štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena. Stavom drugim izreke, poništena je presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 301/17 od 08.06.2017. godine u delu odluke o zahtevu za naknadu štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim i određeno da isti sud u tom delu donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3067/16 od 08.09.2016. godine.

U ponovnom postupku po reviziji tužioca, Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11,..., 18/20), u delu koji je poništen odlukom Ustavnog suda, i utvrdio da je revizija osnovana.

Utvrđeno je da je tužilac rođen ... godine, kao zdravo dete, da je dana 30.12.1988. godine primio oralnu ... vakcinu koju je proizveo tuženi, da je nakon prijema vakcine kod tužioca došlo do određenih zdravstvenih problema, usled čega je bio na bolničkom lečenju u periodu 26.01.-20.02.1989. godine i otpušten je iz bolnice sa dijagnozom ..., te da je veštačenjem utvrđeno da postoji uzročno- posledična veza između prijema ... vakcine koju je primio tužilac i nastale bolesti koja je prouzrokovala umanjenje njegovih životnih aktivnosti i radnih sposobnosti za 100%. Zbog postojanja telesnog ošgećenja od 100% tužiocu je priznato pravo na naknadu za tuđu pomoć i negu koja u vreme presuđenja iznosi 25.000,00 dinara, a tužilac trećem licu koje mu pruža pomoć i negu mesečno plaća iznos od 20.000,00 – 22.000,00 dinara. Tužilac je u junu 2007.godine završio srednju školu – ... . Tužilac ima pravo na nabavku besplatne proteze preko preduzeća ''BB'', ali kako mu ista ne odgovara tužilac nabavlja protezu preko ''VV'' DOO, a pored lekova koje dobija na recept i za njih ne plaća naknadu, koristi i lekove koji se ne mogu nabaviti na recept, a potrebni su mu (sirup za iskašljavanje, lekovi za jačanje imuniteta, lekovi protiv bolova i sl.) i za koje plaća naknadu. Zdravstveno stanje tužioca zahteva i povremeno banjsko lečenje i boravak na moru, angažovanje fizioterapeuta pet puta nedeljno, za koju uslugu plaća naknadu u iznosu od 25 evra za sat vremena fizioterapije. Tužiocu će do kraja života biti neophodna stalna tuđa pomoć i nega, a što je utvrđeno na osnovu veštačenja od strane komisije sudskih veštaka medicinske struke, pa je utvrđeno, takođe na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka, uzimajući kao prosečan životni vek 75 godina života, da će tužiocu za tuđu pomoć i negu biti potreban iznos od 11.377.514,23 dinara; za nabavku lekova, pomoćnih lekovitih sredstava koje se ne izdaju na recept i troškova fizioterapeuta za period počev od 1989.godine zaključno sa 31.12.2013. godine iznosi 83.880 evra i 110.136,00 dinara. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka utvrđeni su i budući troškovi tužioca u vezi nabavke lekova, pomoćnih lekovitih sredstava, visina troškova za pružanje usluga fizioterapeuta, visina troškova za nabavku kolica, oritoze, proteze i ostalih tehničkih pomagala, visina troškova za banjska i klimatska lečenja, kao i visina izgubljene zarade.

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane rasprave, prvostepenu presudu preinačio i u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim i obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova lečenja i troškova u vezi sa tim plati 475.474,40 dinara i 34.200 evra, sa kamatom, a odbio za iznos od još 2.787.059,35 dinara i od još 495.248,66 evra, sa pripadajućom kamatom, sa obrazloženjem da je tužiočevo potraživanje zastarelo, jer se radi o šteti koja je nastala u periodu dužem od tri godine u odnosu na dan podnošenja tužbe (03.06.2008.godine), primenom člana 376.stav 1 ZOO,

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim za iznos od 2.787.059,35 dinara sa kamatom i za iznos od 495.248,66 evra sa kamatom.

Zakonom o obligacionim odnosima, propisno je, članom 155. da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Članom 188. stav 1, da u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja naknada se određuje po pravilu, u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme, stavom 5. da iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota. Članom 189. stav 1. da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi, a stavom 2. da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje šta drugo. Članom 195. stav 1, da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja, a stavom 2, da ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu. Članom 376. stav 1. Da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

Iz citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima sledi da se naknada štete u obliku novčane rente može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa za ubuduće, a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Renta je naknada u novčanom obliku čiji ukupan iznos nije poznat u momentu donošenja odluke, plaća se periodično u unapred utvrđenim iznosima za štetu koja će nastupiti u budućnosti, međutim, iz ozbiljnih razloga može se zahtevati, odmah ili docnije, da se umesto rente isplati jedna ukupna svota, zbog čega naknada te štete ne može da zastari, jer još uvek nije dospela.

Tužilac je tužbom tražio i naknadu štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim, koju naknadu štete je opredelio u ukupnom iznosu od 3.262.533,75 dinara sa kamatom i 529.448,66 evra sa kamatom, a koji iznosi se odnose na dospelu štetu i buduću štetu. Odlučujući o ovom delu zahteva tužioca drugostepeni sud je delimično usvojio zahtev tužioca tako što je obavezao tuženog da na ime ovog vida materijalne štete isplati tužiocu ukupno 475.474,40 dinara sa kamatom i 34.200,00 evra sa kamatom, a odbio za preostali iznos smatrajući da je to potraživanje tužioca zastarelo, primenom člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, kada se ima u vidu napred navedeno, odnosno da je tužilac svoj zahtev za naknadu štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim opredelio isplatom jedne ukupne svote ne samo za naknadu dospele štete, već i za dosuđenje rente u kapitaliziranom obliku, to se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je preostalo potraživanje tužioca naknade ovog vida štete zastarelo, jer isto ne sadrži samo dospelo potraživanje već i buduću štetu, koja ne može da zastari. Stoga se osnovano revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud odlučujući o zahtevima tužioca za naknadu štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim pogrešno primenio materijalno pravo, član 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

S obzirom da drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava kod ocene prigovora zastarelosti potraživanja naknade štete na ime troškova lečenja i drugih troškova u vezi sa tim, nije cenio ostale navode žalbi stranaka, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ista zavisi od ishoda spora, na osnovu člana 163. stav 4. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić