Navedeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda je poništeno odlukom Ustavnog suda Republike Srbije Už-3443/2017 od 09.07.2021. godine i određeno da se donese nova odluka o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4 i 31/16 od 30.05.2016. godine. U ustavnoj žalbi predlagač je tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i isplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa. Navedenom odlukom Ustavnog suda predlagaču je utvrđena povreda prava na imovinu u označenom izvršnom postupku i utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete i visina naknade materijalne štete koja se isplaćuje na teret budžetskih sredstava. Preostalo je da se odluči o naknadi nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom izvršnom postupku.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08... 103/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjenicama koje su utvrđene u rešenju Višeg suda u Beogradu R4 i 31/16 od 30.05.2016. godine, predlagač je u svojstvu izršnog poverioca 11.06.2007. godine podneo predlog za izvršenje radi naplate zarade, po kojem je doneto rešenje o izvršenju 02.08.2007. godine i zaključkom suda od 14.08.2007. godine naloženo da NBS sprovede postupak prinudne naplate. Žalba izvršnog dužnika DP “Teleoptik - žiroskop“ iz Zemuna je odbijena rešenjem drugostepenog suda od 28.09.2007. godine, ali izvršenje nije sprovedeno, o čemu je sudu u više navrata dostavljan izveštaj NBS, počev od izveštaja od 29.11.2007. godine da se rešenje o izvršenju ne sprovodi jer za dužnika postoji nalog za prekid postupka izvršenja Agencije za privatizaciju RS, izveštaja o računima u blokadi i o donetoj odluci o restruktuiranju, a povodom koje je rešenjem suda od 09.07.2009. godine prekinut postupak prinudne naplate, pa u 2011. godini na zahtev izvršnog poverioca doneto rešenje da se nastavlja postupak izvršenja. U nastavljenom postupku sud je upućivao dopise da NBS sprovede izvršenje prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika, ali prenos nije izvršen, zbog blokade računa, odnosno zato što na računima izvršnog dužnika nije bilo priliva sredstava, te je u takvoj situaciji na predlog poverioca putem istraživanja o računu preko kojeg se vrše novčane transakcije, u februaru 2016. godine sud pribavio izveštaj da su u poslovnoj banci otvoreni računi kao namenski na osnovu zaključka Vlade RS od 03.11.2011. godine kojim je definisano da se novčana sredstva privrednih društava koja se koriste za realizaciju poslova od interesa za sistem odbrane, izuzmu od prinudnog izvršenja.

Kod iznetog o toku, trajanju i sadržini postupka pokrenutog radi prinudne naplate potraživanja iz radnog odnosa, Viši sud je cenio da dužina trajanja izvršnog postupka ne ispunjava zahtev razumnog roka, da predlagač nije doprineo da postupak duže traje, značaj postupka naplate potraživanja zarade kao izvora egzistencije, pa je usvojio zahtev za utvrđenje o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naložio ubrzanje postupka, a trebalo je i da predlagaču dosudi naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, prvostepeni sud nije pobijanim rešenjem predlagaču odredio primerenu naknadu iz razloga što ni u ustavnoj žalbi, a ni kasnije predlagač nije opredelio iznos koji po ovom osnovu zahteva. Izneto stanovište prvostepenog suda je pogrešno.

Naime, postupak za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u ovom slučaju pokrenut je podnošenjem ustavne žalbe od strane predlagača. S obzirom da je zahtev za naknadu štete postavljen istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe, te da je podnosilac ustavne žalbe imao legitimno očekivanje da se o ovom zahtevu odluči, to se i po oceni Vrhovnog kasacionog suda o takvom zahtevu moralo odlučiti. U svojoj praksi, u više odluka, Ustavni sud smatra da su ustavne žalbe uredne iako zahtev radi naknade nematerijalne štete nije opredeljen. Zbog toga je predlagač imao legitimno očekivanje da je i posle prenosa nadležnosti sa Ustavnog na redovan sud zahtev dovoljno određen (odrediv).

Nedostatak u vidu neopredeljene visine naknade štete prvostepeni sud je mogao otkloniti vraćanjem na uređenje podneska predlagaču sa ciljem da podnesak ispravi. S obzirom da predlagač ne može trpeti štetne posledice prebacivanja nadležnosti za odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku sa Ustavnog suda na redovne sudove, Vrhovni kasacioni sud je predlagaču odmerio pravičnu naknadu od 50.000,00 dinara imajući u vidu dužinu trajanja postupka, značaj predmeta za predlagača i okolnost da predlagač nije doprineo dugom trajanju postupka. Dosuđeni iznos naknade predstavlja primerenu satisfakciju predlagaču, kojom se uz izrečenu meru ubrzanja postupka ostvaruje svrha koja njom treba i da se postigne.

Na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić