Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ruža Kojić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije Kraljevo, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2250/17 od 18.07.2017. godine, u sednici održanoj 05.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2250/17 od 18.07.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2250/17 od 18.07.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 885/2016 od 29.03.2017. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da na ime tužioca Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Kraljevo, uplati zakonom predviđene doprinose po osnovu radnog odnosa za tužiočevo penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovice dodataka na platu i to: a) po osnovu noćnog rada, b) po osnovu rada u neradne dane verskih i državnih praznika i v) po osnovu prekovremenog rada na osnovice mesečnih iznosa u određenom periodu koji su bliže određeni u izreci presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 39.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž1 2250/17 od 18.07.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 885/2016 od 29.03.2017. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 885/2016 od 29.03.2017. godine, u stavu drugom izreke i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka plati 18.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate u roku od osam dana od prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 469/2018 od 14.03.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv drugostepene presude, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su drugostepena presuda i prvostepena presuda i odbačena je tužba tužioca.

Odlukom Ustavnog suda Už 13611/2018 od 06.12.2022. godine, tačkom prvom izreke, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 469/18 od 14.03.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Tačkom drugom izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 469/18 od 14.03.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2250/17 od 18.07.2017. godine.

Predmet ovog spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu, uplati zakonom predviđene doprinose Republičkom fondu PIO. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako iz iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi uplate doprinosa podneta je 01.11.2016. godine, a predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da u korist tužioca uplati doprinose na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu, što imajući u vidu iznose koji su dosuđeni pravnosnažnom i izvršnom presudom predstavlja iznos niži od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

S`obzirom na to da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice 
Marina Antonić