Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1632/2018 od 11.07.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1231/17 od 07.06.2017. godine kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1241/17 od 07.06.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 667/2016 od 05.12.2016. godine i odbačena tužba tužioca.

Odlukom Ustavnog suda Už1 4019/2018 od 24.07.2023. godine, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno je da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 2 1632/18 od 11.07.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajamčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 2 1632/18 od 11.07.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1241/17 od 07.06.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

Odlučujući u ponovnom postupku o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da je potrebno novo tumačenje prava po pitanju zastarelosti doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i načina računanja roka zastarelosti, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1334/11 od 30.10.2015. godine, tužena je obavezana da tužiocu na ime prekovremenog rada, rada noću i rada na dan državnih i verskih praznika za period od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način kako je to bliže određeno u izreci navedene presude. Na dosuđene, a isplaćene iznose dodataka na platu tužena tužiocu nije uplatila doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja nadležnom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, što predstavlja tužbeni zahtev u ovoj parnici. Tužba je podneta 20.09.2016. godine. Tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, uz zaključak da je tužena u obavezi da nadležnom Fondu PIO uplati tražene doprinose u korist tužioca.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije da su nižestepene presude donete pogrešnom primenom materijalnog prava, jer nije cenjena osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti tuženog.

Naime, doprinosi koji se plaćaju iz zarade u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/2018), koje je poslodavac dužan da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni su deo zarade i predstavljaju potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa koji je po svojoj prirodi građanskopravni obligacioni odnos. Zato se na sporni odnos stranaka u pogledu zastarelosti potraživanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao sastavnog dela zarade, za period od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine dosuđenih tužiocu pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1334/11 od 30.10.2015. godine, primenjuje član 196. Zakona o radu u vezi sa članovima 360, 361. i 362. Zakona o obligacionim odnosima.

Članom 196. Zakona o radu propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Za potraživanje iz radnog odnosa zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je zaposleni mogao da zahteva njeno ispunjenje, što je u skladu sa članom 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, plate se isplaćuju u tekućem mesecu za prethodni mesec. Rok zastarelosti prema članu 362. Zakona o obligacionim odnosima nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Članom 360. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze i da zastarelost nastupa kada protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Prema stavu 3. istog člana, sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Sledom izloženom, obaveza tužene da u svoje ime, a za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nastala je istovremeno sa njenom obavezom da tužiocu isplati zaradu za svaki mesec u periodu od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine. Ispunjenje obaveze tužene na uplatu tih doprinosa tužilac je mogao da zahteva prvog dana posle dana kada je mogao zahtevati ispunjenje obaveze tužene na isplatu plate. Tužilac je u parnici koju je pokrenuo radi isplate zarada, za označeni vremenski period koja je okončana pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1334/11 od 30.10.2015. godine, propustio da traži i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na tražene i dosuđene iznose zarada.

Imajući u vidu da se kod navedenog nižestepeni sudovi nisu upustili u ocenu da li je usled zastarelosti prestalo pravo tužioca da zahteva ispunjenje tražene obaveze za utuženi period iako se tužena kao dužnik pozvala na zastarelost, činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno, pa su nižestepene presude morale biti ukinute i predmet vraćen pravostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je i odluka o troškovima jer zavisi od odluke o glavnoj stavri.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud pravilnom primenom člana 196. Zakona o radu u vezi sa članom 360, 361. i 362. Zakona o obligacionim odnosima oceni da li je usled zastarelosti, prestalo pravo tužioca da od tužene zahteva ispunjenje obaveze uplate doprinosa i zavisno od toga ponovo odluči o osnovanosti tužbenog zahteva

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković