.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev1 9/2025
24.09.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vladislave Milićević, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Vesne Filipović, Nadežde Vidić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., koje zastupa zajednički punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca BB, VV i GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3855/18 od 23.11.2018. godine, u sednici održanoj dana 24.09.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca BB, VV i GG, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3855/18 od 23.11.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3855/18 od 23.11.2018. godine u stavovima prvom i trećem izreke i presuda Osnovnog suda u Smederevu P1 125/11 od 23.11.2017. godine u delu stava drugog izreke – tačka 3, 8 (usled očigledne omaške u pisanju drugostepene odluke navedeno tačka 7) i 11 kojima je odlučeno o zahtevu za naknadu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla i predmet u ovom delu VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Smederevu P1 125/11 od 23.11.2017. godine, stavom prvim izreke – tačke 1. do 16., usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocima VV, AA, GGi BB na ime neisplaćenih zarada: po osnovu rada za vreme državnih i verskih praznika, po osnovu prekovremenog rada i po osnovu noćnog rada isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od dana dospelosti do isplate, sve bliže navedeno u tim delovima ovog stava izreke, kao i da u njihovu korist uplati doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje nadležnom Fondu RFZO – Filijala Smederevo. Stavom drugim izreke, tačke 1., 2. i 3. odbijen je tužbeni zahtev tužica VV za isplatu troškova za ishranu u toku rada, neisplaćenog regresa za godišnji odmor i troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla za period od decembra 2007. godine zaključno sa novembrom 2010. godine u traženim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate; tačke 4. i 5. odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA za isplatu troškova za ishranu u toku rada i neisplaćenog regresa za godišnji odmor u traženim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate; tačke 6., 7. i 8. odbijen je tužbeni zahtev tužioca GG za isplatu troškova za ishranu u toku rada, isplatu regresa za godišnji odmor i isplatu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla za period od decembra 2007. godine zaključno sa novembrom 2010. godine u traženim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate; tačke 9.,10. i 11. odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB za isplatu troškova za ishranu u toku rada, isplatu regresa za godišnji odmor i isplatu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla za period od decembra 2007. godine zaključno sa novembrom 2010. godine u traženim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tim delovima ovog stava izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da svakom od tužilaca na ime troškova postupka isplati iznos od po 11.784,00 dinara, a da svim tužiocima na ime troškova postupka koji su nastali nakon spajanja njihovih postupaka isplati iznos od ukupno 437.00,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3855/18 od 23.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke – tačka 3, 8 (usled očigledne omaške u pisanju navedeno tačka 7) i 11. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude u stavu prvom izreke kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke u delu kojim je odlučeno o njihovim zahtevima za ispltu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, tužioci BB, VV i GG su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 395. Zakona o parničnom postupku.
Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1786/20 od 02.12.2020. godine, odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv drugostepene presude.
Odlukom Ustavnog suda Už 5687/21 od 12.06.2025. godine, donetoj na sednici veća održanoj 17.04.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba BB, VV i GG i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1786/20 od 02.12.2020. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1786/20 od 02.12.2020. godine i određeno da Vrhovni sud donese novu odluku o reviziji podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3855/18 od 23.11.2018. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da ova odluka ima pravno dejstvo i prema AA, koji nije podneo ustavnu žalbu, a nalazi se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.
U postupku ponovnog odlučivanja o izjavljenoj reviziji, Vrhovni sud je utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o ovom vanrednom pravnom leku kao izuzetno dozvoljenom u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br 125/04 i 111/09), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11 ... 10/23-dr.zakon). Zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, po oceni Vrhovnog suda, revizija je, bez obzira na predlog apelacionog suda (izražen u rešenju R4 26/19 od 12.04.2019. godine, ispravljenog rešenjem R4 26/19 od 05.11.2019. godine), dozvoljena u odnosu na deo nižestepenih presuda kojima je odbijen zahtev revidenata za isplatu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, a imajući u vidu različito odlučivanje apelacionih sudova o pravu policajaca i ovlašćenih službenih lica za naknadu ovih troškova. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Prilikom odlučivanja u ovom delu revizijski sud je imao u vidu da je stavom trećim izreke odluke Ustavnog suda Už 5687/21 od 12.06.2025. godine, navedeno da ta odluka u (u stavovima prvom i drugom izreke) ima pravno dejstvo i prema AA, koji nije podneo ustavnu žalbu, a nalazi se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe (BB, VV GG), saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, pa je našao da nije od uticaja na drugačije odlučivanje. Ovo stoga što ovaj tužilac nije izjavio reviziju protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3855/18 od 23.11.2018. godine.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je ispitao ispitao nižestepene presude u delu kojim je odlučeno o zahtevima tužilaca VV, GG i BB za naknadu troškova prevoza (po redosledu odlučivanja o njihovim zahtevima) u smislu člana 399. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u utuženom periodu od decembara 2007. godine zaključno sa novembrom 2010. godine bili zaposleni u MUP RS, na poslovima policajca i to: tužilac VV kao ..., tužilac GG kao ... i tužilac BB kao „...“. U utuženom periodu tužioci nisu podneli pismeni zahtev pretpostavljenom za isplatu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla. Među strankama nije bilo sporno da prevoznici na području grada Smedereva nisu naplaćivali kartu uniformisanim licima. Za neke od tužilaca nije bilo sporno ni to da nije bilo pogodnih linija u svim vremenskim terminima da se koriste uslugama javnog saobraćaja.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev ovih tužilaca za naknadu troškova prevoza, jer je osnovni uslov da zaposleni ostvari pravo na troškove prevoza da podnese pismeni zahta pretpostavljenom, a da u konkretnom slučaju nijedan od tužilaca do kraja postupka nije dostavio dokaze da je takav zahtev podnosio pretpostavljenom.
Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, smatrajući da nisu ispunjeni uslovi za pružanje pravne zaštite zahtevima tužilaca za naknadu troškova prevoza primenom pravila iz članova 154. stav 1. i 172. Zakona o obligacionim odnosima.
Po oceni Vrhovnog suda, u nižestepenim presudama u pobijanom delu je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.
Iz sadržine odredaba člana 118. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br 24/05 ... 17/09), člana 169. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br 101/05 i 63/09-US), člana 37. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br 62/06 ... 101/07) i člana 2. stav 1. tačka 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br 62/06 ... 101/07), koji su bili na snazi u utuženom periodu, proizilazi da policijski službenici imaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. Ovakav stav izražen je i u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata troškova prevoza u periodu od decembra 2007. godine zaključno sa novembrom 2010. godine Zbog pogrešnog zauzetog pravnog stanovišta nižestepeni sudovi, iako je izveden dokaz saslušanjem revidenata u svojstvu tužialaca na okolnost načina dolaska i odlaska sa posla i dokaz veštačenjem radi utvrđivanja visine njihovih troškova prevoza u utuženom periodu nije cenio ove dokaze (a ni izložio njihovu sadržinu), tako da je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega nema uslova za preinačenje nižestepenih odluka.
Stoga su nižestepene presude ukinute u delu u kojima su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca VV, GG i BB na ime troškova prevoza u utuženom periodu od decembra 2007. godine zaključno sa novembrom 2010. godine i predmet u ovom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku o ovim zahtevima tužilaca.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Prilikom donošenja odluke revizijski sud je imao u vidu da je usled očigledne omaške u pisanju svoje odluke drugostepeni sud, odlučujući o reviziji tužilaca, u stavu prvom izreke naveo da ukida prvostepenu preudu i u pogledu tačke 7 stava drugog izreke (kojom je odlučeno o zahtevu tužioca GG za isplatu troškova regresa), umesto tačke 8 stava drugog izreke prvostepene presude (kojom je odlučeno o zahtevu tužioca GG za isplatu troškova prevoza), kako to treba pravilno da stoji, pa je našao da nije od uticaja na drugačije odlučivanje jer ovu pogrešku može da otkloni donošenjem rešenja o ispravci u smislu člana 349. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Vladislava Milićević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
