Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1014/2025
11.06.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Valjevo iz Valjeva, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3072/24 od 21.01.2024. godine, u sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3072/24 od 21.01.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3072/24 od 21.01.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 329/22 od 22.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji isplati naknadu štete za vremenski period od juna 2020. godine do oktobra 2022. godine u pojedinačno navedenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 12.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3072/24 od 21.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 329/22 od 22.04.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog i žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet pravne zaštite je isplata razlike zarade u traženom iznosu za period od juna 2020. godine zaključno sa oktobrom 2022. godine, a koja razlika je nastala primenom koeficijenta za obračun od 8,98, umesto koeficijenta od 10,71, a koju razliku je tužena isplaćivala iz sopstvenih sredstava pri čemu je koeficijent od 8,98 umesto koeficijenta 10,71 promenjen Aneksom ugovora o radu br. ... od 22.03.2018. godine, a zahtev tužilje za poništaj tog aneksa je pred Osnovnim sudom u Valjevu odbijen. Isticanje tužilje da je drugim radnicima isplata vršena po koeficijentu 10,71 pri čemu je za iste usvojen tužbeni zahtev za poništaj aneksa ugovora, nije od značaja zva ovaj spor. Odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke ovog suda, kao i odluke nižestepenih sudova na koje se revizijom ukazuje, kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Preuzmite dokument u PDF formatu