Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3385/2023 od 03.10.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se ponište, kao nezakoniti, sporazum o prestanku radnog odnosa br. ... od ...2022. godine i rešenje o otkazu ugovora o radu br. ... od ...2022. godine, da se tuženi obaveže da tužiocu, na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, za period od 16.02.2022. godine do 24.07.2022. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke, kao i da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete zbog prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova isplati iznos od dve zarade od ukupno 62.000,00 dinara, te da u ime i za račun tužioca uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 16.02.2022. godine do 24.07.2022. godine i to: doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje RF PIO, doprinose za zdravstveno osiguranje u korist Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i doprinose za slučaj nezaposlenosti u korist Nacionalne službe za zapošljavanje, prema stopama propisanim važećim zakonskim propisima na dan isplate, kao i zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu naknadi troškove parničnog postupka od ukupno 207.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 161.036,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, ne zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme, na osnovu ugovora o radu od ...2021. godine. Ugovor je zaključen na period od devet meseci sa punim radnim vremenom, odnosno do ...2022. godine, i obavljao je poslove radnog mesta ... -... Tužiocu je ...2022. godine, kada je došao na posao, u prostorijama tuženog od strane zakonske zastupnice tuženog saopšteno da postoje nedostaci u njegovom radu, zbog kojih je nastala materijalna šteta za firmu, te da se između njih završava saradnja i tom prilikom su mu stavljeni na upoznavanje i potpisivanje sporazum o prestanku radnog odnosa, obaveštenje uz sporazum, kao i rešenje o otkazu ugovora o radu od ...2022. godine. Tom prilikom sporazum je potpisao samo tužilac, nakon čega je tužilac napustio prostorije tuženog, a od strane zakonske zastupnice tuženog sporazum je naknadno potpisan. Tužilac nije želeo da mu prestane radni odnos. Utvrđeno je da je tuženi dostavio potpisane primerke sporazuma, obaveštenja uz sporazum i rešenja o otkazu ugovora o radu (uz žalbu izjavljenu na presudu P1 21/22 od 17.10.2022. godine, koja je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 1363/2023 od 05.04.2023. godine ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponono suđenje). Tokom postupka zakonska zastupnica tuženog je izjavila da je primerke potpisala nakon tužioca, dok je tužilac pakovao svoje stvari, da ne zna kako se desilo da je tužilac uzeo nepotpisane primerke u prilog kojih navoda je dostavila odjavu tužioca sa obaveznog socijalnog osiguranja od 17.02.2022. godine, gde je kao osnov naveden sporazum između zaposlenog i poslodavca. Iz obaveštenja uz sporazum o prestanku radnog odnosa utvrđeno je da je tužilac obavešten o pravima koja može ostvariti nakon prestanka radnog odnosa po osnovu nezaposlenosti. Iz isplatnog listića za tužioca kao zaposlenog kod „Meridian Tech“ DOO za ... 2022. godine, utvrđena je visina zarade koju je osvario kod ovog poslodavca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, poništio sporazum o prestanku radnog odnosa od ...2022. godine i rešenje o otkazu ugovora o radu od ...2022. godine i obavezao tuženog da tužiocu isplati na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 16.02.2022. godine do 24.07.2022. godine, kao i na ime naknade štete zbog prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova iznose bliže navedene u izreci presude, nalazeći da je sporazum o prestanku radnog odnosa ništav budući da je izjavu o prihvatanju ponude (date saglasnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa) povukao podnošenjem tužbe 19.04.2022. godine pre nego što je sporazum potpisan od strane tuženog, kao poslodavca, budući da je potpisane primerke poslodavac dostavio tek uz žalbu 13.12.2022. godine, ocenivši da se radi o dvostranom pravnom poslu koji može nastati tek kada strane postignu saglasnost o bitnim sastojcima ugovora, zbog čega je zaključio da je osnovan zahtev za naknadu štete u visini izgubljene zarade kao i zahtev za naknadu štete u visini dve zarade, sa pripadajućim porezima i doprinosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, polazeći od sadržine odredbi člana 175. i 177. Zakona o radu ocenio da je tužiocu po sporazumu sa tuženim, kao poslodavcem prestao radni odnos u svemu u skladu sa navedenim odredbama zakona, jer je sporazum zaključen u pisanoj formi i potpisan od strane tužioca i tuženog, pri čemu nije bilo mana volje u smislu člana 60. Zakona o obligacionih odnosa, tako da nema osnova za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od ...2022. godine. Kako odluka o zahtevu za naknadu štete u visini izgubljene zarade, uz uplatu doprinosa i naknade štete zbog prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova, zavise od odluke o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa, to je prvostepena presuda preinačena i u ovom delu i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da je, u konkretnom slučaju, predlog i inicijativa za zaključenje sporazmnog prestanka radnog odnosa iznet od strane tuženog kao poslodavca, odnosno zakonskog zastupnika poslodavca, a tužilac se saglasio sa predlogom na taj način što je potpisao sporazum o prestanku radnog odnosa, te da sporazumni prestanak radnog odnosa ne podrazumeva da je istovremeno došlo do predloga obe strane za zaključenjem sporazuma, već je moguće i da jedna strana predloži, a druga se saglasi sa ovakvim predlogom. Sa navedenog razloga to što tužilac nije očekivao ovakav predlog i što pre ponude za sporazumni prestanak radnog odnosa nije želeo da mu radni odnos prestane, ne može se smatrati postojanjem mane volje na strani tužioca za zaključenje sporazuma, kada se potpisivanjem sporazuma složio sa njegovim zaključenjem.

Po oceni Vrhovnog suda osnovani su razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, jedan od razloga za prestanak radnog odnosa zaposlenog iz člana 175. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14) je i sporazum između zaposlenog i poslodavca, koji saglasno članu 177. istog zakona mora izražavati saglasnost volje ugovornih strana. Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Sporazum poslodavca i zaposlenog mora biti rezultat njihove podudarne volje, koja mora da bude izražena slobodno, jasno, nedvosmisleno i bez mana. Bitan element sporazuma je datum zaključenja, pošto se prema njemu ocenjuje sposobnost ugovaranja, kao i datum prestanka radnog odnosa, s obzirom da se poslodavac i zaposleni tom prilikom sporazumevaju o svim bitnim elementima za radno-pravni status zaposlenog.

S obzirom da se radi o dvostrano pravnom poslu ili ugovoru, za ocenu njegove punovažnosti, moraju se imati u vidu i odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na nastanak obaveza, odnosno zaključenje ugovora. U smislu navedenog, ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (član 26); ugovor je zaključen onog časa kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu (član 21. stav 1); ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor (član 32. stav 1); ponudilac je vezan ponudom, a ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom (član 36); ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je učinjeno u toj formi, što važi i za prihvatanje ponude (član 38); i ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu (član 39).

Polazeći od sadržine navedenih odredbi zakona, te da iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je tužiocu ...2022. godine, kada je došao na posao, u prostorijama tuženog od strane zakonske zastupnice tuženog saopšteno da postoje nedostaci u njegovom radu, zbog kojih je nastala materijalna šteta za firmu, te da se između njih završava saradnja i tom prilikom su mu stavljeni na upoznavanje i potpisivanje sporazum o prestanku radnog odnosa, obaveštenje uz sporazum, kao i rešenje o otkazu ugovora o radu od ...2022. godine, kojom prilikom je sporazum potpisao samo tužilac, nakon čega je tužilac napustio prostorije tuženog, a od strane tuženog sporazum je naknadno potpisan, to Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije došlo do zaključenja ugovora, odnosno sporazuma o prestanku radnog odnosa tužioca, jer ponuda za zaključenje te vrste ugovora nije potpisana od strane tuženog pre nego što je tužilac dao izjavu da se saglašava sa takvom ponudom. Osim toga, tužilac je pre potpisivanja sporazuma od strane tuženog, kao poslodavca, opozvao svoju izjavu kojom se saglasio da mu radni odnos prestane po tom osnovu, odnosno iz tog razloga. S obzirom da sporazum o prestanku radnog odnosa nije zaključen na način i u postupku kako je to propisano zakonom, isti ne proizvodi pravno dejstvo, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud. Posledica ništavosti sporazuma o prestanku radnog odnosa je i ta da je rešenje o otkazu ugovora o radu po osnovu navedenog sporazuma nezakonito.

Kako je u toku postupka utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos bez pravnog osnova, pravilno je primenjena odredba člana 191. stav 1. Zakona o radu, kada je tuženi obavezan da tužiocu naknadi štetu u vidu izgubljene zarade za period od 16.02.2022. godine do 24.07.2022. godine i da mu za istu uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, kako je sporazum o prestanku radnog odnosa nezakonit, to tužiocu pripada naknada štete umesto vraćanja na rad u visini dve mesečne zarade.

Kako je preinačena drugostepena presuda i odbijena žalba tuženog, to je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka i odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu članova 153, 154. i 163. stav 2. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji obuhvataju troškove na ime: sastava revizije 27.000,00 dinara prema tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12...37/21), kao i na ime sudskih taksi za: reviziju 26.088,00 dinara i revizijsku odluku 39.133,00 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama.

Na člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković