.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1018/2015
24.12.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca S.S. iz R., čiji je punomoćnik N.M.R., advokat iz S., protiv tuženog SZP Z. AD u restrukturiranju iz V., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Smederevu Gž1 31/14 od 24.12.2014. godine, u sednici održanoj 24.12.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke rešenja Višeg suda u Smederevu Gž1 31/14 od 24.12.2014. godine.
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke rešenja Višeg suda u Smederevu Gž1 31/14 od 24.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P1 32/10 od 25.07.2014. godine stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca u delu koji se odnosi na naknadu štete za manje primljen lični dohodak od 97.500,00 dinara i u delu u kom je tražena mesečna renta u ukupnom iznosu od 50.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, povučena; stavom drugim izreke, nije dozvoljeno preinačenje tužbe od 27.08.2013. godine kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime umanjenja zarade za period od 01.01.1990. godine do 26.09.2011. godine plati 1.871.336,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.1990. godine i da na ime mesečne rente za isti period plati 1.530.900,00 dinara sve sa kamatom za svaki mesec pojedinačno, kao i da se obaveže tuženi da u buduće počev od 26.09.2011. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, na ime rente plaća tužiocu 8.100,00 mesečno.
Rešenjem Višeg suda u Smederevu Gž1 31/14 od 24.12.2014. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Smederevu P1 32/10 od 25.07.2014. godine u stavu prvom izreke; stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke rešenja Osnovnog suda u Smederevu P1 32/10 od 25.07.2014. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 412. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog pobijanog rešenja, nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 01.07.1992. godine sa zahtevom za naknadu materijalne štete od 97.500,00 dinara sa kamatom, zahtevom za plaćanje mesečne rente od 5.000,00 dinara svakog 1-5 u mesecu za tekući mesec, a dospele rate od 100.000,00 dinara sa određenom kamatom, kao i sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, kao i za pretrpljen strah. Podneskom od 27.07.1994. godine tužba je preinačena tako što je tužilac tražio da se tuženi obaveže da tužiocu na ime rente plati ukupno 50.000,00 dinara. Istim podneskom tužilac je izjavio da povlači tužbu u delu zahteva kojim je tražio naknadu štete za manje primljen lični dohodak. Potom je tužilac podneskom od 28.12.1994. godine izjavio da povlači tužbu u delu zahteva za isplatu rente.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine (nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka), u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije, koji je propisan članom 23. stav 3. ovog zakona.
Članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Pobijani deo u ovoj parnici je 97.500,00 dinara na ime naknade štete za manje primljen lični dohodak i 50.000,00 dinara na ime rente. Ovi iznosi, prema statističkim podacima Narodne banke Srbije o tržišnoj vrednosti dinara iz 1992. godine i vrednosti dinara iz 1994. godine su 610,01 DEM i 42.372,88 DEM, što je na dan 01.01.2002. godine 21.976,08 evra. Kako je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne odluke ispod zakonom određenog cenzusa za izjavljivanje revizije od 40.000 evra, to znači da revizija tužioca izjavljena protiv rešenja kojim je konstatovano da je tužba povučena u ovom delu zahteva, nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 412. stav 5. u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv stava drugog pobijanog rešenja, na osnovu člana 412. stav 3. i 5, u vezi člana 399. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija u tom delu nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parnipčnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepenim rešenjem odbijeno je preinačenje tužbe, a članom 193. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. U konkretnom slučaju, rešenje kojim je konstatovano da je tužba povučena u jednom delu tužbenog zahteva, nije konačna odluka u smislu člana 385. stav 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da u ovoj parnici nije odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti. To znači da žalba protiv rešenja kojim se odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena, tako da je pravilno drugostepeni sud primenom člana 387. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, odbacio žalbu kao nedozvoljenu.
Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhvni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 412. stav 5. u vezi člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
